Sestra iz senke

Tokom godina koje sam proveo na ovom svetu naučio sam da ništa ne ostaje zauvek isto – a kad to očekujemo, mi, ljudska bića, pravimo najveću moguću grešku. Promene nastaju želeli mi to ili ne, i to na različite načine. A njihovo prihvatanje je od fundamentalne važnosti za postizanje radosti življenja na ovoj našoj veličanstvenoj planeti.

„Znaš li da sve više verujem u to da će meni sasvim odgovarati život usedelice. Živeću u seoskoj kući, okružena svojim životinjama, koje će me sve bezuslovno voleti. To mi se čini mnogo bezbednije nego voleti nekog muškarca.“

„Možda nas život sve ukroti, Vajolet. Možda tako mora.“

dani su mi bili ispunjeni prekrasnim knjigama; ispunjavalo me je zadovoljstvom i da osetim miris knjiga, i da ih dodirujem prstima, dok teškim nalivperom zavodim nove u ogromnu knjigu inventara s kožnim povezom

sve što je živo treba pažljivo gajiti i negovati od samog početka života. I ako se tako radi, na kraju će porasti snažno i živeti mnogo godina

Soba bez knjiga je kao telo bez duše,

starih knjiga, od onih za kakve sam sanjala da ću jednog dana imati dovoljno novca da ih skupljam, i koje će krasiti moje sopstvene police sa obe strane mog zamišljenog kamina.

„Oči su ti kao safirne zvezde što blistaju na noćnom nebu“

Brak je izazov s kojim svi moramo da se suočimo.

Rekao bih da su Haj Vild oduvek spasavale snažne žene u svakoj generaciji.