Gen: Intimna istorija

„Mogli ste da posmatrate mapu i rekapitulirate konstrukciju organizma“, kaže Horvic. „Mogli ste da kažete: ’Za dvanaest sati, ova ćelija će da se podeli jednom; za četrdeset osam sati postaće neuron, a šezdeset sati posle toga preći će u taj deo nervnog sistema crva i ostati tamo do kraja njegovog života. I bili biste savršeno u pravu: ta ćelija bi uradila tačno to. Prešla bi tačno tamo, tačno u navedeno vreme.’“

Najčudovišnija Kalibanova mana jeste to što se njegova suštinska priroda ne dâ promeniti nikakvom spoljnom informacijom: njegova priroda neće da dozvoli vaspitanju da je oplemeni. Kaliban je genetski automat, mehanički zloduh – i zbog toga je neizmerno tragičniji i jadniji od ičega ljudskog.

Sjebaše te, tvoji tata i mama.
Možda nehotice, no to im ide.
Pune te negdašnjim svojim manama,
I još njih, kô za te, dodaju pride.
– Filip Larkin, „Nek ovo bude stih“

Dužinom molekula, meri dvadeset tri angstrema – a jedan milimetar ima 10 miliona angstrema. U ovo slovo – o – stalo bi milion heliksa poslaganih jedan do drugog. Biolog Džon Salston je napisao: „Heliks doživljavamo kao prilično kratak i dvostruki, zato što nam retko pokazuju njegovu drugu upečatljivu karakteristiku: izuzetno je dugačak i tanak. U svakoj ćeliji svog tela imate ga oko dva metra; da napravimo crtež u uvećanoj razmeri, na kom bi DNK bila debela kao konac za šivenje, u toj ćeliji bilo bi je oko 200 kilometara.“

Ali kako su proteini omogućavali odvijanje fizioloških reakcija? Hemoglobin, nosilac kiseonika u krvi, na primer, obavlja jednu od najjednostavnijih i istovremeno najbitnijih reakcija u fiziologiji. Izložen visokim nivoima kiseonika, hemoglobin vezuje kiseonik. Premešten na lokaciju s niskim nivoom kiseonika, spremno oslobađa taj vezani kiseonik. Blagodareći toj osobini, hemoglobin je u stanju da transportuje kiseonik iz pluća u srce i mozak. Međutim, koja osobina omogućava hemoglobinu da deluje kao tako efikasan transporter molekula?

možeš da budeš uspešan naučnik a da ne shvataš da je, nasuprot popularnoj predstavi koju podstiču novine i majke naučnika, dobar broj naučnika ne samo uskogrud i dosadan već i naprosto glup.

– Džejms Votson

DNK mora biti dugački, jednolični polimer, rezonovao je Lavin. Po njegovom mišljenju, četiri baze su se ponavljale određenim redom; AGCT–AGCT–AGCT–AGCT, i tako u beskraj. Repetitivna, ritmična, regularna, stroga, bila je to hemikalija nalik na pokretnu traku, najlon biohemijskog sveta. Naučnik Maks Delbruk nazvao ju je „glupim molekulom“.

Godine 1869. – četiri godine pošto je Mendel pročitao svoju studiju pred članovima Društva u Brnu – švajcarski biohemičar Fridrih Mišer otkrio je u ćeliji tu novu klasu molekula. Poput većine svojih kolega biohemičara, Mišer je takođe pokušavao da klasifikuje molekularne komponente ćelija tako što ih je razlagao i razdvajao oslobođene hemikalije. Od raznoraznih komponenata, jedna vrsta hemikalije ga je naročito kopkala. Nataložio ju je u gustim, kovitlavim nitima iz belih krvnih ćelija koje je iscedio iz ljudskog gnoja sa hirurških zavoja. Istu uskovitlanu belu hemikaliju pronašao je u spermi lososa. Molekul je nazvao nuklein, zato što je bio koncentrovan u nukleusu ćelije.

(Da ne bismo pogrešno protumačili reakciju naučnika na uspon nacista na vlast, nek se zna da su mnogi nemački naučnici dolazak nacizma propratili ćuteći kao zaliveni.

Uspon nacizma, međutim, smesta je poslao ledene žmarce u kosti nemačkog naučnog establišmenta.