Citati iz knjige „Juda“ autora Amos Oz

Ponekad život teče sporo, žubori za sebe kao voda koja kaplje iz oluka i rije sebi malu brazdu u vrtu. Taj potočić se zadržava na svakom grumenu zemlje, zaustavlja se, stvara baricu, okleva, glođe grumen zemlje koji mu prepreči put ili se probija potkopavajući ga. Kada naiđe na prepreke, voda se račva i nastavlja da teče u tri ili četiri potočića. Ili odustaje i ponire u vrt.
„Po mišljenju Josefa Klauznera, Isus Nazarećanin uopšte nije bio hrišćanin, već Jevrejin. Rođen je kao Jevrejin i umro je kao Jevrejin, i nikada mu nije palo na pamet da osnuje novu religiju. Pavle, Savle iz Tarsa, otac je hrišćanske religije. Isus je samo želeo da probudi srca i vrati grešne Jevreje, sadukeje i fariseje ove zemlje, carinike i bludnice ove zemlje ka starim, čistim izvorima.
Ali Isus nije odustajao: ’Naređujem ti da me izdaš, jer je moja volja da umrem na krstu.’ Juda je to odbio i napustio Isusa u nameri da se vrati u rodni grad. Ali jedan unutrašnji glas, jači od njega, naredi mu u poslednjem trenutku da se vrati, baci pred Isusa, poljubi mu noge i ruke i pokorno prihvati strašni zadatak. Prema tom delu, izdajnik je zapravo verni apostol. Time što je Isusa izdao slugama, poslušno je ispunio svoj zadatak.“
Geršom Vald se zakikota. „Umesto da naredi da se s desne Isusove strane razapne dobri razbojnik, Pilat je trebalo da razapne Judu, onda bi Juda postao svetac u očima hrišćana, njegovo poprsje krasilo bi desetine hiljada crkava, milioni hrišćanske dece zvali bi se Juda, pape bi uzimale njegovo ime. Ali jedno ću vam reći, Juda Iskariotski
Njegova izdaja, ako se to tako može nazvati, dogodila se kada je Isus umro na krstu. To je bio trenutak kada je Juda izgubio veru. A zajedno sa verom i svu volju za životom.“
Samo nekoliko dana pre toga Isus je besno uleteo u hram i pred celim narodom obarao stolove menjača. Znao ga je svaki stanovnik Jerusalima. Osim toga, kada su ga uhvatili, nije pokušavao da se sakrije, nego je dobrovoljno stao pred njih i dobrovoljno otišao sa njima. Kada su stigle sluge i Juda Iskariotski poljubio Isusa, to uopšte nije bila izdaja.
Šmuel nastavi pomalo neodlučno kao da se plaši da ga nepoznati mogu prisluškivati: „Na kraju krajeva, poljubac Jude Iskariotskog je najslavniji poljubac u istoriji. To sigurno nije bio izdajnički poljubac. Slugama prvosveštenika koji su došli da uhvate Isusa posle poslednje večeri uopšte nije bio potreban Juda Iskariotski da im pokaže svog učitelja.
U savremenoj epohi“, zabeležio je Šmuel u svoju svesku, „istoričar Cvi Grec je napisao da je Isus jedini, koga je rodila žena, za koga se bez preterivanja može reći da je u smrti učinio više nego za života.“ Šmuel uzbuđeno doda na margini: „To nije tačno. Ne samo Isus. I Juda Iskariotski je u smrti učinio više nego za života.“
Zaista se ne može naći vernik koji se pita kako je moguće da čovek proda svog učitelja za malu svotu od trideset srebrnjaka i da se odmah posle toga od silnog jada obesi? Nijedan drugi apostol nije umro sa Isusom Nazarećaninom. Juda je bio jedini koji nije želeo da živi posle Mesijine smrti.
na minut nije napustio Isusa niti ga se odrekao, jedini hrišćanin koji je verovao u Isusovo božansko biće sve do njegovog poslednjeg trenutka na krstu, hrišćanin koji je željno čekao Isusov silazak s krsta pred celim Jerusalimom i pred celim svetom, jedini hrišćanin koji je umro sa Isusom i nije nastavio da živi posle njega, jedini čije se srce stvarno slomilo zbog Isusove smrti, a upravo njega stotine miliona ljudi na svih pet kontinenata i tokom dva milenijuma smatra istaknutim predstavnikom Jevreja kome se više nego bilo kom drugom rugaju i preziru ga. Kao oličenju izdaje, kao oličenju jevrejstva i kao oličenju odnosa između jevrejstva i izdaje.
U savremenoj epohi“, zabeležio je Šmuel u svoju svesku, „istoričar
Pored toga, Šmuel oko pola jedan zapisa u svoju svesku: „Juda Iskariotski je osnivač hrišćanske religije. Bio je imućan čovek iz Judeje, a ne ribar i prost seljak iz zabаčenog sela kao ostali apostoli. Sveštenici u Jerusalimu čuli su čudne glasine o jednom neobičnom čudotvorcu iz Galileje, koji je tu i tamo u selima i zabitim gradićima na obali Galilejskog jezera pridobijao pristalice provincijalnim čudima, jedan od nekoliko desetina navodnih proroka i čudotvoraca, od kojih su svi odreda bili ludaci ili varalice, ili oboje u isto vreme. Ali ovaj Galilejac je privukao više pristalica od ostalih varalica i njegova slava se širila. Zato je jerusalimsko sveštenstvo izabralo Judu Iskariotskog, imućnog, obrazovanog i pametnog čoveka upućenog u Toru, kako u pisanom tako i usmenom obliku, bliskog farisejima i književnicima, i poslalo ga da se priključi grupi vernika koji su sa Galilejcem išli od sela do sela.
Isus i njegovi apostoli su bili Jevreji i sinovi Jevreja, ali je Juda Iskariotski u popularnoj hrišćanskoj predstavi jedini među njima koji je bio žigosan kao Jevrejin – i on je simbol za ceo jevrejski narod. Kada su došli izaslanici sveštenstva i čuvari hrama da uhvate Isusa, apostoli se prestraviše, uplašiše za svoj život i razbežaše na sve strane, samo je Juda ostao uz njega. Možda je poljubio Isusa da bi ga ohrabrio. Možda je pratio čuvare do mesta gde su mu odveli učitelja. Sledio ih je i Petar, ali se pre svitanja tri puta odrekao Isusa. Juda ga se nije odrekao. Kakva ironija“, zapisa Šmuel u svoju svesku, „to je prvi i poslednji hrišćanin, jedini koji ni
Nikada mu nije palo na pamet da stvori novu religiju. Pavle, Savle iz Tarsa, izmislio je hrišćanstvo. Sam Isus je bio izričit: ’Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.’ Da su ga Jevreji prihvatili, istorija bi izgledala sasvim drugačije. Ne bi nastala crkva. A možda bi cela Evropa prihvatila popustljivu i prosvećenu verziju jevrejstva. Tako bismo bili pošteđeni dijaspore, progona, pogroma, inkvizicije, optužbe za obredna ubistva, antisemitizma i Šoe.“
Ovako“, reče Šmuel, „razumem što su Jevreji odbacili hrišćanstvo. Ali Isus nije bio hrišćanin. Rođen je kao Jevrejin i umro je kao Jevrejin.
I svom silom na svetu se od čoveka željnog osvete ne može načiniti prijatelj
Ti si, rekla mu je, ili razdragan, bučan pas koji jurca naokolo ili se privija, čak i kada sediš u naslonjaču čini se da uvek juriš za svojim repom, ili si potpuna suprotnost, ležiš danima u spavaćoj sobi kao neprovetreni prekrivač.
poštujem tvoj izbor, premda ne razumem njegov smisao
Istina je da sva moć na svetu ne može pretvoriti neprijatelja u prijatelja. Neprijatelj se može pretvoriti u roba, ali ne u osobu koja voli. Svom silom na svetu se fanatik ne može pretvoriti u prosvećenog čoveka.
dolini daju ime Jerusalim i tu završe iscrpljujuće putovanje.
Na jednom od obronaka preko puta sela podigli su tabor, napojili umorne konje i dali im da pasu, uronili u potok i pošto su se u ovom Jerusalimu oporavili od napora, započeše svojim rukama da ga grade. Podigli su dvadeset-trideset skromnih koliba, dodelili svakom po polje, izgradili crkvicu sa lepim zvonikom. Tokom vremena su se ženili devojkama iz sela na rubu doline, dobijali decu koja su rasla u Jerusalimu i veselo se brčkala u Jordanu, bosonoga tumarala po šumama Vitlejema, penjala se na Maslinovu goru, strčavala u Getsimanski vrt, do reke Kidron i Vitanije, ili su se igrala na vinogorjima Engadija. „I tu žive do današnjeg dana“, reče
Geršom Vald, „vode čestit, slobodan život u Svetom gradu u Obećanoj zemlji, i sve to bez krvoprolića i bez stalnih borbi sa nevernicima i neprijateljima. Oni žive u svom Jerusalimu u spokoju i miru, svako pod svojom vinovom lozom i smokvom. Do kraja sveta. A vi? Kude biste vi da idete, ako uopšte želite?“
Jedne večeri, Geršom zapodenu priču o grupi krstaša koja se sredinom XI veka zaputila iz okoline Avinjona u Jerusalim da bi oslobodila grad iz ruku nevernika i u njemu dobila oproštaj greha i duševni mir. Krstaši su prolazili kraj šuma i pustara, gradova i sela, brda i reka. Podneli su mnogo muka, bolesti i sukoba, gladi i krvavih borbi sa drumskim razbojnicima i drugim naoružanim skupinama koje su se kao oni u ime krsta uputile u Jerusalim. Mnogo puta su zalutali, mnogo puta ih pogodiše epidemije, trpeli su hladnoću i nemaštinu, mnogo puta obuzimala ih je čežnja za domom, ali sve vreme su pred sobom videli čudesni Jerusalim, jedinstven grad
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)