Anđelika 4 Neukrotiva

– U tuluškoj katedrali, na prst mi je stavio zlatan prsten. To je možda jedino što je ostalo među nama, ali zar i takva veza nema snagu...? Ja sam njegova žena, a on je moj muž. Uvek ću biti njegova, a on će uvek biti moj. I zato ću ga tražiti... Zemlja jeste velika, ali ako igde na njoj živi, pronaći ću ga, pa makar morala hodati čitav život... Dok mi ne bude sto godina!