Noćna škola – Rascep

Biće ti bolje. Jednog dana ćeš primetiti da te manje boli. A onda te skoro uopšte više neće boleti. Budi sigurna u to.“

„Rekao je da je krivica kao štaka; dopušta fazi besa da traje unedogled.

„Jedan oštar udarac i rat je gotov.“

„Kako to misliš, ’ponekad’?“ Govorio je tako tiho da nije bila sigurna da ga je dobro čula. „Ti nikad ne znaš šta želiš.“

„Ako smo mi razumni, mislim da je svet stvarno u nevolji.“

„Nagrabusio je“

„Ne stidi se svojih ožiljaka.“ Eli je iznenađeno pogleda. „Ponosi se njima. Oni su simbol tvog opstanka. Tvoje snage.“

krivica kao štaka; dopušta fazi besa da traje unedogled.

Sad nije smela da se nada; nada nije ništa drugo do odlaganje očajanja.

Bila je svesna da sada ne vlada sobom. Hirovito je menjala raspoloženja, stalno povređujući pogrešne ljude.

Mora da prestane s tim.

Vraćala se toj uspomeni kao da raskopava bolnu krastu. Neprestano ju je čeprkala, tako da se bol nikad nije mogao ublažiti.

Možda Eli i nije želela da se njen bol ublaži.

Rekao je da je krivica kao štaka; dopušta fazi besa da traje unedogled.

Kako da se tek tako vratim u školu kad sam videla kako mi drugarica gine?“, pitala ga je jednom prilikom kad je pri­stala da ode kod njega. „Kako da mislim o francuskim glagolima? Ili o španskoj Armadi?“

„Jednostavno“, rekao joj je psiholog. „Ideš svakodnevno napred, korak po korak. Trudiš se. Neprestano se trudiš

„Ne stidi se svojih ožiljaka.“ Eli je iznenađeno pogleda. „Ponosi se njima. Oni su simbol tvog opstanka. Tvoje snage.“

„Nisi ti luda. Svet je poludeo. Nismo mi krivi za to. Nismo ga mi napravili takvim; samo smo ga nasledili.“

Veruj svojim instinktima, ali nemoj biti njihov rob, mislila je. Rekao bi, nemoj da reaguješ na strah – reaguj na dokaze.

Veruj svojim instinktima, ali nemoj biti njihov rob, mislila je. Rekao bi, nemoj da reaguješ na strah – reaguj na dokaze.

Karter ti je bio prva ljubav. Prva ljubav je uvek najgora.“

Većina ljudi ne obraća pažnju na to. Oni imaju svoje poslove i decu, kredite i druge probleme... nemaju vremena da obraćaju pažnju na sitne promene zakona za koje im se čini da ih se ionako ne tiču.

Ne možete tek tako da verujete ljudima. Bar ne kada odrastete. Morate ih stalno proveravati da biste bili sigurni da ih nisu promenili... život, okolnosti.“

Sve sam radila pogrešno i sad to ne mogu da popravim. Kad jednom nešto uradiš, to se više ne može popraviti i to je grozno.“