Luka Mičeta

Kralj Milutin

Obavesti me kada knjiga bude dodata
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
  • Danijela Canićje citiralaпре 2 године
    краљица Јелена, жена краља Уроша I, припадала угарској краљевској породици
  • Danijela Canićje citiralaпре 2 године
    Речју, исихазам је био „срце духовног живота“ ове православне империје. Такође, монаси исихасти доносе „филозофију духовног живота која ће ванредно оснажити православну самосвест српског народа, свест о припадништву једној древној цивилизацији, чије вредности одолевају искушењима времена“
  • Danijela Canićje citiralaпре 2 године
    Родоначелник династије Стефан Немања владао је двадесет осам година (1168–1196); Стефан Првовенчани тридесет две године (1196–1228); Радослав пет година (1228–1233); Владислав девет година (1234–1243); Урош I тридесет три године (1243–1276); Драгутин шест година (1276–1282); Милутина је наследио Стефан Дечански који је владао девет година (1322–1331); Душан Силни је владао двадесет четири године (1331–1355) а његов син Урош V шеснаест година (1355–1371)
  • Danijela Canićje citiralaпре 2 године
    Од свих Немањића најдуже је владао краљ Милутин, тридесет девет година (1282–1321
  • Danijela Canićje citiralaпре 2 године
    Име Стефан су поред Немање носила и његова браћа Мирослав и Страцимир, као и велики жупан Тихомир. Међутим, за разлику од наследника престола, Немањини синови Вукан и Растко не наводе се нигде двоструким именом, односно не додају име Стефан. Може се претпоставити да је велики жупан Стефан Немања „у свом реформаторском напору“ увео обичај да само један, онај на престолу, може користити име Стефан као титуларно име.
  • Danijela Canićje citiralaпре 2 године
    Односи Немањића са Византијом, најважнијом државом тога доба, кретали су се између политичких и војних окршаја до културних прожимања која ће као последицу имати улазак Србије у византијску културну сферу, односно преузимање многих елемената који су карактерисали ово високо развијено и моћно царство
  • Danijela Canićje citiralaпре 2 године
    То неће трајати дуго јер ће само пола века од смрти краља Милутина (1321), дакле 1371. године, de facto доћи до гашења славне лозе Немањића
  • Danijela Canićje citiralaпре 2 године
    деветом веку Србија се не простире на исток даље од Раса. Два века касније граница јој је око Звечана, а у дванаестом столећу око Липљана. Доласком Милутина на српски трон граница српске државе прелази Скопље и захвата Овче поље. Поред Јадранскога мора и реке Неретве „куд је била дотад упућивана“, Србија се пружа током реке Вардар на егејску обалу. На северу допире до Саве и Дунава, а на североистоку граница обухвата Браничево… „Читаве нове области улазе у састав српске државе, којој дотле нису никад припадале, и постају и етнички, уколико то још нису биле, наш народни посед (Браничево, Мачва)“, наводи Владимир Ћоровић.

    Милутинова владавина спада у један од најзначајнијих периода српске и балканске средњовековне историје –
  • Danijela Canićje citiralaпре 2 године
    Од Стефана Немање напредак и успон Србије је непрекидан
  • Danijela Canićje citiralaпре 2 године
    Са доласком на српски трон краља Милутина – Немањића који ће најдуже владати, тридесет девет година7 – доћи ће и до суштинске промене у развоју српске средњовековне државе, када овај српски владар готово потпуно везује Србију за Византијско царство, иако ће током своје владавине имати контакте и правити споразуме са Западом, односно папама и католичким владарима
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)