Islednik

Sve je poučno. Ništa nije suvišno. Sve ima svoj razlog postojanja u pravednom svetu učiteljice. Živela je ono što je pričala. Ono što je pričala, to je bila.

Bila je majstor u anticipiranju mogućih pitanja. Zapravo, najviše energije trošila je da odgovori na pitanja koja je u ime drugih sama sebi postavljala.

se zaglavio sa svojom porodicom?

Godinama nakon Dragomiro

Starija ćerka Hana nije htela da se uključi u vođenje porodičnih poslova.

Svaka porodica ima tajne. Nema zdravih, samo bolesni postoje, ponavljala je usporenim glasom.

Kaže da ga opsedaju sumanute ideje. Recimo, zar nije glupo da ovaj svet napuštamo u trenutku kada mnogo toga shvatimo.

Čekao sam da se na Punti, gde je autobus skretao za Rovinj, na obodu parka za trenutak pojavi kamena klupa iz vremena Italije. Tu, na tom danas mitskom mestu porodične priče, slutim, moja majka sumirala je pređeni put i, kao uvek u trenucima predaha, donosila konačne odluke, koje će vrlo brzo neumoljive krivine i usponi svakodnevice istopiti i obesmisliti.

„Jednom, kada ti se sve izbistri, razumećeš da je tvoje samo ono što postoji u sećanju.“

Kojem su to svetu pripadali moji roditelji? Kako je žalostan taj prizor danas.

noćište Raša.
Koliko mogućih scenarija te septembarske noći 1949. godine. A samo jedan se realizovao, onaj koji bi i on odabrao. Onaj po kojem je jedino moguće sačuvati se, odoleti opasnom iskušenju, ne upropastiti život zbog kratkog zadovoljstva. Svaki ljubavni čin je predvorje moguće konačnosti. Ulazak u život iz kojeg je posle nemoguće izaći. Klopka u kojoj se ostaje.