Islednik

Takvo mi je vreme zapalo. Stignu vekovi kada zavladaju Vandali, Huni, Vizigoti, kada se tone pod stisnutom pesnicom jednoumlja. Kada glupost zavlada, kada prostaci preplave svet. Jer, na kraju, varvari uvek dođu.

noćište Raša.
Koliko mogućih scenarija te septembarske noći 1949. godine. A samo jedan se realizovao, onaj koji bi i on odabrao. Onaj po kojem je jedino moguće sačuvati se, odoleti opasnom iskušenju, ne upropastiti život zbog kratkog zadovoljstva. Svaki ljubavni čin je predvorje moguće konačnosti. Ulazak u život iz kojeg je posle nemoguće izaći. Klopka u kojoj se ostaje.

sada, ta osoba bi da sačuva od zaborava jedno vreme, nimalo gore od onog koje je došlo, vreme u kojem je većina živela pristojno; da se suprotstavi lažima patriota i profitera, onima koji su na snažnim mišicama hrvatstva i srpstva u mladosti tetovirali datume ulaska u JNA i trčali za Titovom štafetom, a kasnije bestidno revidirali svoju prošlost; da utuli dosadne priče o vremenu koje je moglo doći samo da je bilo manje kondicionala i konjunktiva, za šta su krivi oni drugi.
Ne, gospodo, nema tog vremena gde biste bili samo vi, bez onih drugih, zbog kojih je sve tako kako jeste, uglavnom loše. Jer, uvek i svuda ste baš vi ti drugi, svejedno da li vaš zaštitnik nosi šubaru i zaudara na votku, ili u zelenom hubertusu i kožnim špilhoznama jodluje po pivnicama širom bivše Monarhije. Vi nikada niste persone, uvek ste samo jedan od mnogih, zbijeni u gomili, slabići u

To je posao za profesionalne mirovnjake, za ljude od pera, za pesnike i publiciste, za putujući teatar parazita koji se hrani žrtvama. Oni se obraćaju malim običnim ljudima, onima koji idu linijom manjeg otpora, sklonim nacizmu i svakoj drugoj totalitarnoj ideologiji. Mali obični ljudi žele da se utope u masu, jer to ne boli, i tako se ni na koji način ne ističu, budući da to nekad zna biti opasno, posebno u mračnim vremenima. Biti uvek u većini, izbeći ličnu odgovornost. Zaštititi se tendom kukavičluka, konformizma i oportunizma.

Međutim, problem su oni koji ne pristaju na manipulaciju, ne prihvataju podelu na dobre i loše momke, i tako kvare prećutni sporazum po kojem se izbegava sve ono što briše granicu između krajnosti. Jer, da bi svet u kojem je profit vrhunsko božanstvo uopšte opstao, potreban je konstantni pogon rata. Samo rat obezbeđuje nove cikluse, daje zamah nauci i tehnologiji, oživljava industriju, podstiče ubrzanu potrošnju, svejedno da li su to oružje, lekovi ili novine. Jedini uslov je da uvek postoje Mi i Oni. I da bude što manje onih koji bi da opstanu između, u bezdanu granice.

Kao vlaga uvlačili su se u fondacije, eksperti za relativizovanje ili uveličavanje zločina, već prema potrebi i ukusu naručilaca. Sretao sam ih po konferencijama i simpozijumima, uvek zabrinute za sudbinu sveta, heroje konformizma, virtuoze intonacija, najamnike u službi nevidljivih centara moći. Osvajali su naivnu publiku na Zapadu deklamujući role iz svojih prethodnih života na Istoku. A ta publika se, nimalo naivno, odlučila za naivnost. Opredelila se da sluša samo ono što želi da čuje. I jedni i drugi igrali su uloge, kreirali virtuelnu stvarnost od laži i manipulacija.

U konstelaciji svih onih tragedija koje su za poslednjih četvrt veka snašle podanike bivše Jugoslavije, vlasnik marvina i nesuđeni suvlasnik bečkog Imperiala jeste istorijska figura koja je jedina posedovala tajanstvenu šifru suživota na trusnim balkanskim terenima. Nasledili su ga drumski razbojnici, secikese i prevaranti malog formata, najamnici u službi velikih igrača, izvršioci još jedne promene katastra.

Život je prostraniji od svake priče. Ne može se svesti na ograničen broj likova i situacija

Zavladale su ništarije i manipulatori. Priče na lokalu uvek su nešto drugačije, ogoljene u bednom pokušaju da se pohlepi, zavisti i zlu obezbedi pokrov ideologije. Pobednici kasnije kanonizuju prošlost u hronikama i udžbenicima, enciklopedijama i leksikonima

Kada se pola veka kasnije raspala jedna ideologija, zajedno sa zemljom koju je stvorila, čule su se i druge verzije. Navodno, Dragomira su ubili njegovi. Izbile su na površinu gadosti i zlodela lažnih heroja. Opet su se budile aveti koje će povesti u smrt hiljade i hiljade nevinih

zarobljavanje u životu koji nije njegov

Život sa takvim ženama je kao da su sve vreme u stajaćoj vodi

Život sa takvim ženama je kao da su

Grad strada od čopora, grad nagriza čopor, ponavlja u sebi očeve reči. I zato se čopor sveti i ruši gradove

Šta radi malograđanin? Sužava kontekst, umesto da ga širi

Oni su pripadali onoj velikoj većini koja se u svim vremenima i na svim stranama ponaša isto, vezivno tkivo svakog društva; to su bili ljudi koji su dozvolili rat; takvima se uvek događaji dešavaju, a zapravo svojim nečinjenjem oni te događaje proizvode, nesudelovanjem sudeluju u njihovom nastanku.

Ili je ažurnost na dnevnom planu bila samo alibi za nesnalaženje u životu?

Sve je u početku bilo logično, predvidivo, jasno. Svet kao katalog. Odatle sam krenuo. A našao se u svakodnevici kakvu nisam želeo, u životu koji nije moj.

Zatočenik imperativa odgovornosti, dokraja posvećen zadatku anticipiranja svega što bi moglo da se dogodi. I zato, godinama kasnije, u rancu kišobran, baterijska lampa, suva majica, aspirin

Čitavog života pokušavam da se oslobodim šinjela realizma koji mi je mama navukla