Klub radosti i sreće

Pametan čovek ne ide nasuprot vetru.

Ako nemaš dovoljno drveta, suviše se lako priklanjaš drugima i nemaš svoje mišljenje. Takva je moja teta An-mej.

Ako imaš previše vode, rasipaš se i rasplinjavaš na sve strane kao ja, koja sam počela da studiram biologiju, pa prešla na lepe umetnosti, pa na kraju napustila studije i zaposlila se u jednoj maloj reklamnoj agenciji kao sekretarica i potom kao pisac reklamnih tekstova

Majčina nadanja i očekivanja bude u ćerki osećaj promašenosti. Ćerka doživljava majčine savete kao negiranje onoga što jeste. Majka pak smatra da ćerka ne zna ništa o njoj i da ništa nije naučila od nje, koja je najviše voli.

Kad izgubiš obraz, An-mej – često mi je govorila baba – to ti je kao kad ispustiš ogrlicu u bunar. Povratićeš je samo ako i sama upadneš u bunar.

– Kad ti se samo tvoje misli vrzmaju po glavi, istisnu sve drugo – rekla mi je.

Jedna je bila o nezasitoj devojci kojoj je iz dana u dan rastao stomak. Nije htela da kaže čije dete nosi i otrovala se. Kad su je monasi posle rasporili, u stomaku su joj našli veliku belu tikvu.

– Ako si nezasit, večito si gladan zbog onoga što nosiš u sebi – kazala mi je popo.

Drugi put mi je ispričala o devojčici koja nije htela da sluša starije. Jednog dana tetka joj je naložila da uradi nešto sasvim prosto, a ta nevaljala devojčica tako je žestoko zavrtela glavom da joj je iz uha ispala mala bela kuglica i mozak joj se prosuo, bistar kao pileća supa.

A onda mi je jedne večeri, nakon što sam se sat vremena ćutke durila što neće da mi kupi tranzistor za koji sam je moljakala, rekla: „Zašto misliš da ti nedostaje nešto što nikad nisi imala?“

Kad izgubiš obraz, An-mej – često mi je govorila baba – to ti je kao kad ispustiš ogrlicu u bunar. Povratićeš je samo ako i sama upadneš u bunar.

– Kad ti se samo tvoje misli vrzmaju po glavi, istisnu sve drugo – rekla mi je.

– Ako si nezasit, večito si gladan zbog onoga što nosiš u sebi – kazala mi je popo.