Dosije Bogorodica

„Mi smo Srbi sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Jer – ili ćemo biti svoji, ili nas neće biti.“

„Mi smo Srbi sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Jer – ili ćemo biti svoji, ili nas neće biti.“ Ispod mudrih reči potpis – Sveti Sava, s otiskom njegovog pečata: u krugu raspoređena četiri kvadrata tako da čine krst, a u svakom po jedno slovo svečevog imena.

Sokola je doneo iz Amerike i po njemu je ovom nestvarnom mestu dao ime – Sokolovo gnezdo. Nije slučajno izabrao sokola za čuvara oaze, jer ova ptica sa izuzetno izoštrenim vidom simbolizuje sunce, kraljevsko dostojanstvo, pronicljivost, nadmoć i slobodu.

shvatio je da se najvažniji poslovi ne mere količinom novca već količinom moći koju obezbeđuje dobra investicija.

– Novi dan će ucrtati nove tragove

– U četvrtom veku, jedan vavilonski rabin je rekao: „Bože, spreči moj jezik da kaže zlo i moje usne da lažno govore.“

Dvanaest predstavlja savršenstvo jer je proizvod broja tri – božje moći i broja četiri – simbola ovozemaljske moći. U tom broju se kriju tri ravni sveta, pa pomnožene sa četiri, brojem koji upravlja prostorom i vremenom, zajedno izražavaju svemir – lagano je pripovedao Princ, a Gustav i dalje nije uspevao da otkrije suštinu te priče, iako je bio navikao na povremene filozofske uzlete svog novog gazde.

Novak sede na ogradu gumna, zbunjen kao vojvoda Draško kada u Gorskom vijencu pokušava glavarima da objasni kako je doživeo i preživeo pozorište u Mlecima. Hteo bi nešto da kaže, ali su reči pobegle negde unutra, pa bruje u glavi kao pčele u punoj košnici.

Oktobarska revolucija je brisala tragove stare, patrijarhalne Rusije ne poštujući religiozna osećanja njenih građana. Rušeni su bogomolje, manastiri, crkve, uklanjana i najmanja religiozna obeležja… U to vreme, tri svetinje ostavljene Romanovima na čuvanje nalazile su se u Gatčini, nedaleko od Sankt Peterburga, 1914. preimenovanog u Petrograd, a 1924. u Lenjingrad. Tragičan kraj dinastije Romanov stiže 16. jula 1918. godine, kada je na najzverskiji način pobijena porodica poslednjeg ruskog cara Nikolaja. Svetinje su, u najvećoj tajnosti, čuvane naredne dve godine. Trinaestog oktobra 1920. godine, protojerej Jovan Bogojavljenski, uz pomoć grofa Ignjateva i nekoliko belogardejskih oficira, ruku Jovana Krstitelja, ikonu Bogorodice Filermose i česticu Časnog krsta prenosi u Talin, u Estoniju, i predaje ih zakonitom nasledniku, ostareloj carici Mariji Fjodorovnoj, supruzi pretposlednjeg ruskog cara Aleksandra III, majci Nikolaja Romanova, poslednjeg ruskog imperatora.

Marija Fjodorovna je živela u Kopenhagenu, svom rodnom gradu, daleko od boljševičkih krvnika spremnih da zatru svaki trag porodice Romanov. U tamošnjem ruskom Hramu Aleksandra Nevskog, svetinje su čuvane do caričine smrti 13. oktobra 1928. godine. Ubrzo su relikvije prenesene u ruski Saborni hram u Berlinu, a 1932. godine stižu na dvor Aleksandra Karađorđevića, u Beograd. Prilikom predaje svetinja je rečeno da je to urađeno po izričitoj želji Marije Fjodorovne.

– Postoji više verzija o tome kada su tačno relikvije stigle u Beograd, ali je bitno da su tog dana fotografisane i da se na fotografiji jasno vidi plavi safir na ogrlici Bogorodice Filermose. Zašto postoji više verzija? Zato što Aleksandar nikome nije rekao da su mu predate svetinje i kada je to učinjeno. Tajna je čuvana sve do početka Drugog svetskog rata. Tada je tajnu odao knez Pavle i pokazao svetinje nekom Amerikancu, koji je napravio fotografije na kojima se vidi i plavi safir. Ostatak priče znaš, jer si bio na Ostrogu – završi Svetlana.

Koliko je zabluda posejano i koliko tačaka koje spajaju ljude drugi vide kao tačke razdvajanja! Novi krstaški rat?! Arapsko proleće, kako su politički analitičari nazvali „demokratska previranja“ u arapskom svetu, već je odnelo skoro toliko žrtava koliko svi krstaški ratovi zajedno u srednjem veku!

– Vladika Rade je jednom rekao da prijatelj stiže za pet ura, pardon, pet sati, a neprijatelj nikada

Države u tranziciji, a to su trenutno Srbija i Crna Gora, zaslepljene obećanjima o lepšoj budućnosti, zaborave na korene, ko su, šta su i odakle su. Zato je bio uveren da će posao završiti lakše i uspešnije nego što je mislio.

ceni sebe da bi te drugi cenili, oprosti ali ne zaboravi, veruj u Boga, jer Bog veruje u tebe…

s mesinganim uzglavnicama i posteljinu s vezenim jastucima i čipkanim čaršavima.

– Kralj je ušao u manastir a da se nije ni pozdravio

ceni sebe da bi te drugi cenili, oprosti ali ne zaboravi, veruj u Boga, jer Bog veruje u tebe…

– Novi dan će ucrtati nove tragove

– Sramota me je što ću vam ovo reći, ali kao student sam pomišljala da se ošišam na kratko, da zalepim brkove i odem na Svetu Goru.

Dvanaest predstavlja savršenstvo jer je proizvod broja tri – božje moći i broja četiri – simbola ovozemaljske moći

Konj, vezan za kolac poboden na sredini guvna, išao bi ukrug sve dok se konopac ne bi omotao oko koca, a onda bi domaćin prišao i okrenuo životinju, koja bi nastavila da se kreće u suprotnom smeru i odmotava konopac. Upravo tako se kretao Novak, potpuno zbunjen Markovom pričom o Malteškim vitezovima

ruža je simbol ljubavi, ali istovremeno se povezuje sa ćutanjem i tajnošću. Kupidon je poklonio ružu bogu ćutanja kako ne bi razglasio Venerine ljubavne jade. Zato je buket u Čistačevim rukama više od zakletve da će velom tajne biti