Jesen u Veneciji

Ona mu je udahnula svoju ljubav prema životu pa je ponovo pisao i sve mu je polazilo od ruke.

Stalno joj se u mislima vraćala rečenica Torntona Vajldera u Martovskim idama, knjizi koju je pročitala u Kortini: „Nema veće opijenosti od sećanja na reči prošaptane u noći.“

Venecija je bila sve ono čemu se nadao, pa i više od toga – „apsolutno đavolski divna“.

Venecija je bila sve ono čemu se nadao, pa i više od toga – „apsolutno đavolski divna“

Italija je tako đavolski divna“, rekao je. „Nekako je kao da umreš i odeš u raj, mesto koje nisi očekivao da ćeš videti.“

Italija je tako đavolski divna“, rekao je. „Nekako je kao da umreš i odeš u raj, mesto koje nisi očekivao da ćeš videti.“

Ovde nemam ništa novo da prijavim: golubovi i dalje lete, voda je još mokra a ljudi i uporno ogovaraju! S puno najlepših želja, srdačno, Adrijana.

Biće potrebna velika operacija da me izleči od tolike iskrene ljubavi [sic] prema tebi.“

Upamti da je ženino srce
Kao veliki crveni cvet.
Kada ga povrediš
Iskrvari i umre.
A to je tvoje prokletstvo

Adrijani, koja je nadahnula sve što je dobro u ovoj knjizi i ništa što je loše. S ljubavlju od gospodina Pape.“