Citati iz knjige „Slika Dorijana Greja“ autora Oskar Vajld

Osnova optimizmu je čist strah. Mi smatramo sebe za plemenite, jer pripisujemo svome bližnjemu takve vrline od kojih sami možemo imati koristi. Hvalimo bankara da bismo mogli prekoračiti svoj račun, a na razbojniku nalazimo dobre osobine jer se nadamo da će nam poštedeti džepove.

– Svaki lik slikan sa osećanjem lik je umetnikov, a ne modela koji mu pozira. Model je samo povod, slučaj. Slikar ne otkriva njega; pre će biti da na platnu slikar bojama otkriva sebe. Neću da izložim ovu sliku jer strahujem da sam u njoj otkrio tajnu svoje duše.

Ali lepota, prava lepota prestaje tamo gde misaon izraz počinje. Intelekt sam po sebi već preterano kvari harmoniju svačijeg lica.

Dušu mogu samo čula da izleče, kao što čula može da izleči samo duša.

Preostaje samo uspomena na jednu nasladu i sladak bol što je prošla. Jedini put da se oslobodimo iskušenja jeste da mu se podamo. Odupri mu se, i tvoja će duša biti bolesna od čežnje za stvarima koje je sama sebi zabranila, bolesna od čežnje za onim što su njeni strašni zakoni napravili strašnim i nedopuštenim.

Kada se beda uvuče kroz vrata, ljubav uleće kroz prozor

Da li je duša senka koja obitava u kući greha?

Porok je nešto što se čoveku na lice ispiše. On ne može da se sakrije.

Ali nikada nije padao u pogrešku da spreči razvijanje svoga duha formalnim usvajanjem makar kakve vere ili sistema, kao što ne bi učinio pogrešku da neku gostionicu, dobru da se u njoj provede jedna noć ili koji sat kakve noći bez zvezda i bez mesečine, smatra kućom u kojoj bi se život mogao provesti.

To je veoma lepo od vas, ali i veoma ružno

Mi živimo u jednom vremenu kada ljudi suviše čitaju da bi bili mudri, i suviše mnogo misle da bi bili lepi.

Savest i kukavičluk u stvari su jedno isto, Bazile. Savest je samo ime pod kojim je ta firma zavedena, ništa drugo.

Kada napuštam varoš, nikome ne kazujem kuda idem. Kada bih to učinio, lišio bih se sveg svog uživanja.

Ko u lepim delima nalazi rđav smisao – pokvaren je i oskudeva u ljupkosti. A to je mana.

Ko u lepim delima nalazi lep smisao – kulturan je. Za njega ima nade.

Mnoge stvari odbacili bismo od sebe kada se ne bismo bojali da ih drugi ne podignu. Ali

– Zato što ko utiče na drugoga, daje ovome svoju dušu. Čovek tada prestaje da misli sopstvenim mislima i da gori sopstvenim žarom.

u. Naročito oprezan treba da bude čovek kad bira sebi neprijatelja.

Prijatelje biram prema njihovom dobrom izgledu, poznanike prema dobrom karakteru, a neprijatelje prema njihovom dobrom razumu

Misao i jezik umetniku su oruđe umetnosti.

Ko u lepim delima nalazi lep smisao – kulturan je.