Din Barnet

Kad mozak pravi gluposti

Obavesti me kada knjiga bude dodata
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
    Vladan Radojicicje citiraoпре 2 месеца
    Zaustavite knjigu, silazim!
    (Kako mozak uzrokuje morsku bolest)
    Ljudi danas više nego ikad provode vreme sedeći. Fizički poslovi u velikoj meri su zamenjeni kancelarijskim. Automobili i druga prevozna sredstva omogućuju nam da putujemo sedeći. Internet nam omogućuje da gotovo ceo život provedemo sedeći, jer preko interneta možete da radite, obavljate novčane transakcije i kupujete.

    Sve ovo ima i svoje loše strane. Opscene svote novca troše se na ergonomske kancelarijske stolice da se ljudi ne bi razboleli ili čak postali invalidi od prekomernog sedenja. Predugo sedenje u avionu može da ima i koban ishod usled tromboze unutrašnjih krvnih sudova. Može vam se učiniti čudno, ali premalo kretanja opasno je po zdravlje
    Vladan Radojicicje citiraoпре 2 месеца
    Prosečan čovek neće umeti, ako mu se vežu oči i zapuši nos, da po ukusu razlikuje jabuku od krompira.8 Očigledno, oči imaju mnogo veći uticaj na zapažanja koja mozak prima nego jezik, zato će izgled hrane u velikoj meri uticati na uživanje koje u njoj nalazimo, te otuda toliko truda koji se ulaže u serviranje po skupim restoranima
    Vladan Radojicicje citiraoпре 2 месеца
    Mozak se meša u gotovo svaku našu odluku o hrani. Čuli ste možda da uvek najpre zagrizu oči? Veliki deo našeg mozga, čak šezdeset pet posto, povezan je s vidom, a ne s ukusom
    Vladan Radojicicje citiraoпре 2 месеца
    Ako vam je želudac pun, kako je uopšte fizički moguće da jedete još? U velikoj meri tako što vaš mozak donosi izvršnu odluku da ipak imate još mesta. Slatkoća je konkretna nagrada koju mozak i prepoznaje i želi (videti osmo poglavlje), zato potire saopštenje želuca koji javlja: „Nema više mesta.“ Nasuprot mučnini na moru i u automobilu, ovde kora velikog mozga odnosi prevagu nad reptilskim mozgom
    Rita Skeeterje citiralaпрошле године
    Jeste li znali, na primer, da je pamćenje egotistično? Možda vi i mislite da je pamćenje tačan zapis onoga što vam se događalo ili onoga što ste naučili, ali nije, ono često izvrće i podešava informacije koje pohranjuje da biste vi izgledali bolje i lepše, kao kad ushićena mama priča kako je divan bio njen mali Timi na priredbi u vrtiću iako je Timi samo stajao i čačkao slinavi nosić.
    Kitkejtje citiralaпрошле године
    Zadati rok je jedan od najčešćih načina da se nametne stres i poboljša ispunjavanje zadatka.
    labudje citiraoпре 2 године
    Mnogi će se iznenaditi kada saznaju koliko je mali kapacitet kratkotrajnog pamćenja. Trenutna istraživanja ukazuju na to da prosečno kratkotrajno pamćenje može da obuhvata najviše četiri stavke u svakom datom trenutku.1 Ako nekom date da upamti spisak reči, trebalo bi da ih je moguće upamtiti svega četiri
    b1057733195je citiraoпре 4 дана
    Socijalno učenje i usmeravanje izuzetno su moćni, a s obzirom na to da naš mozak prema opasnostima gaji stav što je sigurno, sigurno je, ako vidimo da se neko nečega plaši, veliki su izgledi da ćemo se uplašiti i mi. Ovo posebno važi dok smo mali i naše shvatanje sveta se tek razvija, u velikoj meri pod uticajem drugih, za koje pretpostavljamo da znaju više od nas. Zato ako naši roditelji pate od neke jake fobije, prilične su šanse da ćemo i mi patiti od nje – neprijatno nasleđe. U ovome savršeno ima smisla: ako dete vidi roditelja, ili svog prvog vaspitača/učitelja/staratelja/uzor kako vrišti i mlatara rukama jer je protrčao miš, to iskustvo će ga neizbežno uzdrmati i urezati mu se u pamćenje, ostavljajući trajan trag na mladoj ličnosti.
    b1057733195je citiraoпре 4 дана
    mi najiskrenije verujemo da je verzija događaja koju smo upamtili poštena i tačna. Prilagođavanja i izvrtanja čija je svrha da naš portret bude laskaviji najčešće su potpuno nesvesna
    b1057733195je citiraoпре 4 дана
    Naša sećanja nisu statičan zapis informacija ili događaja, kao stranica neke knjige, nego su redovno iskrivljena i prilagođena onome što mozak tumači kao naše potrebe (mada to tumačenje ume da bude uveliko pogrešno)
    Vikkije citiraoпре 10 месеци
    bude strahovito uplašen ili ljut ne može prosto da isključi te emocije u trenutku, zato one na kraju često budu usmerene u metu koja to ne zaslužuje. Recite nekome užasno napetom da se opusti pa da vidite šta će se desiti.
    Vikkije citiraoпре 10 месеци
    neprijatne posledice prejake napetosti.

    Zatim je tu i pojačana emotivna osetljivost. Neko ko je pripremljen da
    Vikkije citiraoпре 10 месеци
    komponente: somatski nervni sistem, koji je pod uticajem naše volje, a povezuje mozak s mišićima i kostima da bi nam omogućio voljno kretanje, i autonomni nervni sistem,
    Vikkije citiraoпре 10 месеци
    Navike takođe mogu mnogo da utiču na naše običaje u ishrani. Razmislite na primer o izrazu „u vreme ručka“. Kada je vreme ručka? Većina ljudi će reći između dvanaest i dva po podne. Zašto? Ako vam je potrebna hrana radi energije, zašto bi čitavo
    Vikkije citiraoпре 10 месеци
    svaku našu odluku o hrani. Čuli ste možda da uvek najpre zagrizu oči? Veliki deo našeg mozga, čak šezdeset pet posto, povezan je s vidom, a ne s ukusom.7 Mada su priroda i način funkcionisanja uspostavljenih asocijacija beskrajno raznovrsni, vid je čulo kome će se ljudski mozak najčešće obratiti radi informacije. Čulo ukusa je, nasuprot vidu, gotovo sramno slabašno, kao što ćemo videti u petom poglavlju. Prosečan čovek neće umeti, ako mu se vežu oči i zapuši nos, da po ukusu razlikuje jabuku od krompira.8 Očigledno, oči imaju mnogo veći uticaj na zapažanja koja mozak prima nego jezik, zato će izgled hrane u velikoj meri uticati na uživanje koje u njoj nalazimo, te otuda toliko truda koji se ulaže u serviranje po skupim restoranima.
    Marijaje citiraoпрошле године
    Neki upečatljiviji primeri obuhvataju turofobiju (strah od sira), ksantofobiju (strah od žute boje, koji se, očigledno, preklapa s turofobijom), hipopotomonstroseskvipedaliofobiju (strah od dugačkih reči, jer psiholozi su u suštini stvarno zli) i fobofobiju (strah da ćete steći fobiju, zato što se mozak stalno okreće konceptu logike i govori: „Ućuti, nisi ti moj pravi tata!“).
    Marijaje citiraoпрошле године
    U ovom pitanju ima ironije, pošto je zaverama i sujeverju zajedničko upravo to da pronalaze istovetne obrasce u često potpuno nepovezanim stvarima. Postoji zapravo i ime za takvo viđanje veza tamo gde ih u stvari nema: apofenija.4 Na primer, ako ste slučajno obukli naopačke donji veš i kasnije dobili nešto novca na greb-greb kartici, pa ste od tada počeli da oblačite donji veš naopačke kad god pođete da kupite greb-greb karticu, to je apofenija; nema nikakve šanse da je prostorna orijentisanost vašeg veša uticala na dobitak na greb-greb lutriji, ali vi ste u tome videli vezu i nastavili da je pratite
    Marijaje citiraoпрошле године
    Ili šta ćemo sa sklonošću ka slabljenju uticaja, ili osećanja,27 koja podstiče emocionalna sećanja na negativne događaje da oslabe i povuku se brže nego ona na pozitivne događaje. Sećanja sama po sebi mogu da ostanu netaknuta, samo emocionalna komponenta s vremenom iščezava i, po svemu sudeći, neprijatne emocije uopšte nestaju iz sećanja brže nego lepe. Mozak, očigledno, voli kad vam se dešava nešto lepo i ne zadržava se dugo na „onom drugom“.
    Marijaje citiraoпрошле године
    Zatim je tu efekat autogenerisanja, zbog koga bolje pamtite ono što ste sami rekli nego ono što su rekli drugi.24 Nikada ne možete da budete sasvim sigurni koliko je tačno ili verodostojno ono što vam govori neko drugi, ali ste zato uvereni da je ono što vi govorite savršeno tačno i verodostojno, a pošto su sećanja vaša, ono u šta verujete i ono što stvarno jeste svodi se na isto.
    Marijaje citiraoпрошле године
    Naša sećanja nisu statičan zapis informacija ili događaja, kao stranica neke knjige, nego su redovno iskrivljena i prilagođena onome što mozak tumači kao naše potrebe (mada to tumačenje ume da bude uveliko pogrešno). Sećanja su vrlo plastična, savitljiva i promenljiva, mogu da se prilagode, potisnu ili pogrešno razvrstaju na mnogo načina. Ova osobina našeg pamćenja nazvana je pristrasnost, a pristrasnost pamćenja uglavnom nastaje pod uticajem ega.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)