Poniženi i uvređeni

Чудно је шта може да учини један сунчев зрак од душе човекове!

„Бедни“ нису само људи лишени материјалног благостања или неопходних средстава за живот већ и људи који су несрећни, сиромашни, понижени и тиме изазивају симпатије и саосећање. У том смислу појмови „бедни“, „понижени“ и „увређени“ могу се сматрати синонимима.

Сама сам му рекла, сама, да ничим нећу да га везујем. С њим је тако боље: узице нико не воли, ни ја, прва. А ипак волим да му будем робиња, добровољна робиња; да трпим од њега све, само нека је уз мене, само да га могу гледати! Чини ми се да бих пристала и другу да воли само да то буде преда мном, да и ја будем крај њега… Каква нискост, зар не, Вања?

Што год је врлина чистија, утолико више у њој има егоизма.

Жене пак, „искаљујући“ тако своје срце, почињу да плачу најискренијим сузама, а најосетљивије међу њима добијају хистеричан напад. Врло проста и сасвим обична ствар, која се најчешће јавља у животу кад нам је на срцу нека друга, често никоме непозната туга, коју бисмо хтели а немамо коме да кажемо.

Верујте ми, пријатељу, у несрећи такве врсте постоји чак неко више уживање од сазнања да си потпуно прав и великодушан и имаш пуно право да називаш виновника своје несреће подлацем. Таква опијеност мржњом срета се код шилеровских природа; наравно, касније можда није имала шта да једе, али ја сам уверен да је била срећна. Зато нисам хтео да је лишим те среће и нисам јој послао новац. На тај начин је потпуно оправдано и моје правило: што је бучнија и крупнија људска великодушност, утолико више има у њој најодвратнијег егоизма…

Верујте ми, пријатељу, у несрећи такве врсте постоји чак неко више уживање од сазнања да си потпуно прав и великодушан и имаш пуно право да називаш виновника своје несреће подлацем. Таква опијеност мржњом срета се код шилеровских природа; наравно, касније можда није имала шта да једе, али ја сам уверен да је била срећна. Зато нисам хтео да је лишим те среће и нисам јој послао новац. На тај начин је потпуно оправдано и моје правило: што је бучнија и крупнија људска великодушност, утолико

Сама љубав није довољна; љубав се показује у делима.

Свака љубав пролази, а разлике у карактеру заувек остају.

А кад ћу већ ускоро умрети, зашто онда да пишем успомене?