Jedan jedini pogled

Žene su snažnije. Nepredvidljivije. Bolje su podnosile fizički bol – znao je to iz ličnog iskustva. Kad se radilo o zaštiti voljenih osoba, one si bile daleko okrutnije. Muškarci su se žrtvovali iz muškog ponosa ili iz gluposti ili iz slepe vere da će biti pobednici. Žene su se žrtvovale bez samoobmane.

Čarlin je oduvek imala iskru, širila je energiju oko sebe, a onda ju je negde, nekako život – samo obično življenje – ugasio.

Ima naglih pucanja. Ima razdiranja u životu, dubokih uboda nožem koji ti raspara meso. Život ti je jedno, a onda se pretvori u nešto drugo. Raspadne se kao da mu je rasporena utroba. A ima i onih trenutaka kad ti se život jednostavno raspara. Povučeš nit koja viri. Šav popusti. U početku se menja polako, gotovo neosetno

Čitav jedan život u kutiji trideset sa dvadeset.

„Nas ne zanima slika koja nas estetski ne privlači. Zašto bi bilo drugačije s ljudima?“

Patili su. A to je cena koju plaćaš kad imaš dobrog oca koji te voli. Bol nikad ne umine.

Žena je bila fina, ali se utopila među ostale. Grejs se pitala, ne prvi put, da li se i ona utopila, da li je njena nekad velika individualnost uhvaćena u neprijatni vrtlog prigradske jednoličnosti.

Nazovite to sudbinom, srećom, slučajnošću, božjom voljom.

Vu je voleo da razmišlja o takvim stvarima, o onome što ne znamo i ne možemo da kontrolišemo, a što nam menja živote.

iti majka, Grejs je razmišljala, i biti slikar veoma je slično – stalno si nesiguran, uvek se osećaš kao lažnjak, znaš da su svi drugi bolji od tebe.