Dablin strit

Kad kiša počne da pada, neće prestati samo zato što joj to kažete. Pretpostavljam da prestane sama od sebe. Moje suze su, poput kiše, nastavile da klize dok sam se vraćala kući, zamagljenog vida. Zaista je teško opisati slomljeno srce

Nekad oblaci nisu paperjasti. Nekad su mračni i debeli. Takav je život. Dešava se.

Znam da fotografije najčešće podstiču pitanja, ali ne mogu se naterati da ih sklonim. One su bolan podsetnik da ćete završiti slomljenog srca ako nekoga volite... i ne mogu podneti da se odvojim od njih.

Mišići su mi se napeli i zacvilela sam mu uz usne, a gaćice su mi ovlažile od želje. Žudnja se

Ogorčeno sam zinula. Okrenuo se i otišao... a njegova je poslednja.

Mrzim ga.

Stvarno ga mrzim.

Šteta što ga moje telo ne mrzi

Uradila sam ono u čemu sam uvek bila dobra – gurnula osećanja u čeličnu kutiju u sebi.

Nasmešio se i on meni. Zubi su mu beli, ali nisu savršeni, a njegov mangupski osmeh probudio mi je nešto nepoznato u grudima.

Preko mene mrtvog.“
„Da, mislila sam da ćeš to reći.“

Dobar si čovek, zbog čega je onima kojima je stalo do tebe teško što nemaš poverenja ni u koga

Nekad oblaci nisu paperjasti. Nekad su mračni i debeli. Takav je život. Dešava se. To ne znači da život nije strašan niti da se više ne plašim.