Pisma koja su promenila svet

Ali uništiti pismo, smatrao je Gete, čak i radi diskrecije, značilo je uništiti sam život.

Progutala si sve. Osećam se budalasto i srećno čim sebi dozvolim da mislim na tebe. Vrtim se u divnom snu u kom za tren oka proživim hiljadu godina. U kakvom sam užasnom položaju! Savladan sam ljubavlju, osećam ljubav u svakoj pori, živim samo za ljubav i vidim da me proždiru jadi i da sam ulovljen u hiljade paukovih mreža. O, voljena moja Evo, ti to nisi znala.

Moje zelenilo, moj šećeru, moja ružo, jedina koja me ne žalostiš na svetu...

Moj Istanbule, moj Karamane, zemljo moje Anadolije,

Moj Badakšane, moj Bagdade, moj Horasane,

Moja ženo divne kose, moja ljubavi izvijenih obrva, ljubavi moja očiju punih nestašluka...

Pevaću ti hvale zauvek.

Ja, ljubavnik izmučenog srca, Muhibi očiju punih suza, srećan sam.

Ako u prvom poglavlju kažete da puška visi na zidu, onda u drugom ili trećem ta puška mora da opali. Ako ne opali, nije trebalo ni da visi na zidu.“

Onoga kog smatraju mudrim tokom dana nikada neće smatrati ludim tokom noći, a onaj ko je cenjen, poštovan i dostojan, šta god radio da razgali srce i živi srećno steći će počast, a ne krivicu. Umesto da ga nazivaju pederom ili kurvarom, reći će za njega da je čovek širokih interesovanja, prijatan i dobar.“

Sve je na ovom svetu stvar proračuna. Kreni, dakle, oprezno, s vagom u ruci. Stavi na jednu stranu zadovoljstva koja bilo koji predmet može da ti pruži, ali na drugu stranu pošteno stavi patnje koje će uslediti i vidi šta preteže. Poznanstva ne treba sklapati olako. Kad ti se ponudi novo poznanstvo, sagledaj ga sa svih strana. Razmotri kakve ti prednosti pruža i kakvim te neprilikama može izložiti.

Pisma su književni protivotrov prolaznosti života i, naravno, mušičavoj nestalnosti interneta. Gete je mnogo razmišljao o čaroliji pisama i smatrao ih je „najznačajnijim spomenikom koji čovek može da ostavi za sobom“

Poštenje, iskrenost, jednostavnost, skromnost, čista velikodušnost, odsustvo sujete, spremnost da se služi drugima – vrline koje su na domašaju svake duše – čine temelj duhovnog života. Razvoj u ovom pogledu nezamisliv je bez ozbiljnog samopreispitivanja, bez upoznavanja samog sebe, sopstvenih slabosti i grešaka.

Pisma su književni protivotrov prolaznosti života i, naravno, mušičavoj nestalnosti interneta. Gete je mnogo razmišljao o čaroliji pisama i smatrao ih je „najznačajnijim spomenikom koji čovek može da ostavi za sobom“. A ti nagoni su ispravni; pisma žive još dugo posle smrti njihovih junaka.

U položaju u kom sam sada brižljivo sam prebrojao dane čiste i istinske sreće koji su me dopali: bilo ih je četrnaest! O, čoveče, ne oslanjaj se na ovaj prolazni svet!