Stakleni presto

„Samo“, kazao je on ne znajući za bitku koja se upravo odigrala u njoj, „stvar je jedino u tome što ja ništa ne znam o tebi.“

„Ja sam ubica.“

„Dorijane, svi mi nosimo ožiljke. Moji su samo vidljiviji nego kod većine drugih ljudi.

Bogovi im svima bili u pomoći, njih dve su zastrašujuće u paru.

Elena je pošla ka njoj. „Ti bi mogla da uzdrmaš zvezde“, prošaptala je. „Ti bi mogla da uradiš sve, samo kada bi se usudila. A duboko u sebi, ti to znaš. To te najviše plaši.“

Nehemija se nagnula da Seleni šapne na uvo. „Savladaj ih ilvejskim oružjem.“ Glas ju je izdavao. „Neka drvo iz ilvejskih šuma porazi adarlanski čelik. Neka kraljev zatočnik bude neko ko razume kako nevini pate.“

razgovarali su o knjigama koje su oboje pročitali

„Čemu imati um ako ne da donosiš sudove?“
„Čemu imati srce ako ne da poštediš druge okrutnih sudova svog uma?“

Zatreptala je i namestila okove kao da su čipkane rukavice.

Približila se njegovom uvu. „Ime mi je Selena Sardotijen“, prošaptala je. „Ali nije bitno da li mi je ime Selena, Lilijan ili Kučka, jer bih te svejedno pobedila ma kako me ti zvao.“

Na tren oka ona je kralja videla neverovatno jasno. Bio je samo čovek – čovek s previše vlasti. I u tom jednom trenu, nije ga se bojala.