Srećno pismo

U jednom trenutku primetila sam kako mi gleda usne s onim izrazom lica… znaš već… kad pažljivo slušaš sagovornika, a onda iznenada tvoje telo preuzme, tako da kažem, stvar u svoje ruke i počne da se fokusira na to kakvog bi ukusa bile te usne kad bi ih pritisnuo svojima.“

U školi smo napravili ona velika stabla koja pokazuju sve naše roditelje i bake i deke na različitim granama. Gospođica Parker nam je rekla kako može da se pljune u epruvetu i da se nađu ljudi s kojima smo u srodstvu unazad nekoliko stotina godina. Želim da dodam grane svom stablu tako da pokriju ceo zid u mojoj sobi. Moje stablo bilo je najmršavije u školi jer nemam ni braće ni sestara.

Moraću da dignem kredit da platim terapiju.

nje. „Da li bi bilo u redu da porazgovaramo o tome neko drugo veče? Htela bih da razmislim o pitanjima koje si mi postavila. Jer reč je o važnim stvarima, i želim da ti dam prave odgovore.“

„Kad je suđeno da dvoje ljudi budu zajedno, bog omogući da se to desi.“

Hriste bože.

Progutao sam knedlu. Šta je to obukla?

„Misli da pokušavaš da kupiš suprugu… novu mamu za nju.“

„Molim?“ Razrogačio je oči. „Zašto bi tako nešto pomislila?“

Verujem da većina stvari u životu dolazi od naših dela.

Ponekad je čoveku potrebno da ga nešto pogura u životu da bi bio tamo gde želi da bude.

ali… svakom je neko potreban. I to je neporeciva istina.