Knjige
Dobrica Ćosić

Deobe

    Jovana Ostojićje citiralaпре 2 године
    Опредељујем се за искреност, имам двадесет четири године, и презирем мудрост која скрива кукавичлук.
    b5382373138je citiraoпре 4 месеца
    Мора оковати себе. То је неопходно. Ниједно узбуђење, ниједно осећање, ништа напоље. Из себе ништа приватно.
    b5382373138je citiraoпре 4 месеца
    И, ако вас то занима, цео мој политички програм стаје у једну реч: слобода. Да, чак и изнад хлеба. То није нетачно. Демократија је и право на гладовање. Зашто. Зато што слобода и хлеб нису ни у каквом сродству. Зашто цинизам. Да сте ви у политици бар једну битку изгубили, верујте ми, много бисте обазривије употребљавали неке категорије
    Aleksandra Mihajlovićje citiralaпре 5 месеци
    Није ли узалудно, и данас увредљиво, да вичем себи, другима: Лева руко, чувај се! Десна, твоја сестра, држи нож
    b7509261676je citiraoпре 8 месеци
    Жене ионако немају куда, јер ако људима може да припада и земља, женама је само кућа и казна и спас.
    vikthorjaje citiraoпрошле године
    Иако су у Прерово долазили за празнике и кад зри јечам, остајући док бостану не прође време и дренак не баци шарак, знали смо, и ћутали смо, и ми што остадосмо и они што одоше, да више нисмо исто
    vikthorjaje citiraoпрошле године
    И само за час промину туга, осмеђи нам и поглед и душу. Већ увече, као млади ратници ранама, хвалили смо се распуклим жуљевима.
    vikthorjaje citiraoпрошле године
    Морам да признам: човек сам и нож.
    vikthorjaje citiraoпрошле године
    Лева руко, чувај се! Десна, твоја сестра, држи нож!

    У несаници и овоме мо
    Luka Zivicje citiraoпрошле године
    Истина о човеку није садржана у човековом поступку, у реализацији његове одлуке; истина о човеку мора да садржи стање свести пре одлуке, пре поступка и чина.
    Luka Zivicje citiraoпрошле године
    Ово је данас агонија машинске цивилизације. Ово је век слободе зла. Глади за брзином. А брзина, то је страх да останемо сами са собом, пустош нам је у души: брзина, то је сумња у све око нас, сумња у лепоту, у мисао, у божанско сродништво с природом, стварима и људима; брзина, то је очајничко бежање, увек укруг. Брзина, то је изгубљена вера у вечност, сине. Говори се да је природа побеђена. Бедници. Каква је то победа човека који само вешто краде оно што је Творац створио. Истина је друкчија. Човек је себе заробио и осудио на пропаст.
    b1629152337je citiraoпрошле године
    Свим властима се одазивамо колико год смо могућни, добровољни смо мученици, и одувек свачије дугове плаћамо, па како да се сачува једно дисање, само оно, голо дисање.
    b1629152337je citiraoпрошле године
    Треба имати нешто са собом, нешто своје изнети, спасти, бар тај једини порцелански тањир, бар саборске чарапе, дечју кошуљицу, фотографију из кадра, гипсано псетанце с прозора, бар чађаву свињску главу, остатак пастрме, виноградарску прскалицу, тапије од имања, где су тапије од имања, треба све изнети, све понети, а не зна се шта, јер се гази у цику деце до појаса, главе ударају у зидове, у наћве, у диреке, шаке су пуне косе, стравично смо богати сад сви, а руке су нам кратке, руке су нам слабе, да се излуди:
    b1629152337je citiraoпрошле године
    Људи и жене муте свитање, пресецају празна дворишта, све је голо и мало, земља толико мала да ни очи не могу да се скрију, ниједна нада, ниједно сећање, све се види, а мора се некуд, изван њиховог ока и тог круга око села, око кућа, око гуше коју стежу, не може се дисати од тог нераскидивог ланца, не може да се закука од бесног залајавања под стеном неба, наваљеном на кровове и дрвеће.
    b1629152337je citiraoпрошле године
    Слаби и празних руку беже увек наниже, речици. Само, она је плитка, без обала, а људи крупни, виде се са свих страна, као Планина.
    b1629152337je citiraoпрошле године
    Немци.

    Они долазе споро, погнути, брда се примичу, шуме их поти­скују наниже, у винограде, у њиве, у детелишта, ка њима, још увек голошакима и немима. Глувонемима. Огромнима.
    b1629152337je citiraoпре 2 године
    И знам: мајке су плакале, и плачу, једнако очајне за децом убицама и за децом убијеном; пријатељи су изгубили пријатеље, свеједно да ли су били каме или вратови за каме;
    b1629152337je citiraoпре 2 године
    И убице су биле деца, и њихово дисање је мирисало на млеко и сапун.
    b1629152337je citiraoпре 2 године
    Памћење је моја казна. Треба да причам да бих заборавио, да не заборавимо, да подсетим живе: пред спавање, и кад сте слаби, и кад вас је страх, и кад сумњате, и кад сте најрадоснији, и кад сте загрцнути надом, и кад желите да грлите жену, и кад она вас грли, опомињем вас, и поражене и победнике, савесно пропипајте своја грла и увек незаштићене вратове. Ако ножеви нису у њима, загледајте руке: можда су у вашим шакама
    b3136296910je citiraoпре 2 године
    У туђем веку, у којој обухвата период од демократских промена 2000. до погибије премијера Зорана Ђинђића,
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)