Deobe, Dobrica Ćosić
Knjige
Dobrica Ćosić

Deobe

Čitajte
Jovana Ostojić
Jovana Ostojićje citiralaпрошле године
Опредељујем се за искреност, имам двадесет четири године, и презирем мудрост која скрива кукавичлук.
vikthorja
vikthorjaje citiraoпре 3 месеца
Иако су у Прерово долазили за празнике и кад зри јечам, остајући док бостану не прође време и дренак не баци шарак, знали смо, и ћутали смо, и ми што остадосмо и они што одоше, да више нисмо исто
vikthorja
vikthorjaje citiraoпре 3 месеца
И само за час промину туга, осмеђи нам и поглед и душу. Већ увече, као млади ратници ранама, хвалили смо се распуклим жуљевима.
vikthorja
vikthorjaje citiraoпре 3 месеца
Морам да признам: човек сам и нож.
vikthorja
vikthorjaje citiraoпре 3 месеца
Лева руко, чувај се! Десна, твоја сестра, држи нож!

У несаници и овоме мо
Luka Zivic
Luka Zivicje citiraoпре 6 месеци
Истина о човеку није садржана у човековом поступку, у реализацији његове одлуке; истина о човеку мора да садржи стање свести пре одлуке, пре поступка и чина.
Luka Zivic
Luka Zivicje citiraoпре 6 месеци
Ово је данас агонија машинске цивилизације. Ово је век слободе зла. Глади за брзином. А брзина, то је страх да останемо сами са собом, пустош нам је у души: брзина, то је сумња у све око нас, сумња у лепоту, у мисао, у божанско сродништво с природом, стварима и људима; брзина, то је очајничко бежање, увек укруг. Брзина, то је изгубљена вера у вечност, сине. Говори се да је природа побеђена. Бедници. Каква је то победа човека који само вешто краде оно што је Творац створио. Истина је друкчија. Човек је себе заробио и осудио на пропаст.
b1629152337
b1629152337je citiraoпре 9 месеци
Свим властима се одазивамо колико год смо могућни, добровољни смо мученици, и одувек свачије дугове плаћамо, па како да се сачува једно дисање, само оно, голо дисање.
b1629152337
b1629152337je citiraoпре 9 месеци
Треба имати нешто са собом, нешто своје изнети, спасти, бар тај једини порцелански тањир, бар саборске чарапе, дечју кошуљицу, фотографију из кадра, гипсано псетанце с прозора, бар чађаву свињску главу, остатак пастрме, виноградарску прскалицу, тапије од имања, где су тапије од имања, треба све изнети, све понети, а не зна се шта, јер се гази у цику деце до појаса, главе ударају у зидове, у наћве, у диреке, шаке су пуне косе, стравично смо богати сад сви, а руке су нам кратке, руке су нам слабе, да се излуди:
b1629152337
b1629152337je citiraoпре 9 месеци
Људи и жене муте свитање, пресецају празна дворишта, све је голо и мало, земља толико мала да ни очи не могу да се скрију, ниједна нада, ниједно сећање, све се види, а мора се некуд, изван њиховог ока и тог круга око села, око кућа, око гуше коју стежу, не може се дисати од тог нераскидивог ланца, не може да се закука од бесног залајавања под стеном неба, наваљеном на кровове и дрвеће.
b1629152337
b1629152337je citiraoпре 9 месеци
Слаби и празних руку беже увек наниже, речици. Само, она је плитка, без обала, а људи крупни, виде се са свих страна, као Планина.
b1629152337
b1629152337je citiraoпре 9 месеци
Немци.

Они долазе споро, погнути, брда се примичу, шуме их поти­скују наниже, у винограде, у њиве, у детелишта, ка њима, још увек голошакима и немима. Глувонемима. Огромнима.
b1629152337
b1629152337je citiraoпре 10 месеци
И знам: мајке су плакале, и плачу, једнако очајне за децом убицама и за децом убијеном; пријатељи су изгубили пријатеље, свеједно да ли су били каме или вратови за каме;
b1629152337
b1629152337je citiraoпре 10 месеци
И убице су биле деца, и њихово дисање је мирисало на млеко и сапун.
b1629152337
b1629152337je citiraoпре 10 месеци
Памћење је моја казна. Треба да причам да бих заборавио, да не заборавимо, да подсетим живе: пред спавање, и кад сте слаби, и кад вас је страх, и кад сумњате, и кад сте најрадоснији, и кад сте загрцнути надом, и кад желите да грлите жену, и кад она вас грли, опомињем вас, и поражене и победнике, савесно пропипајте своја грла и увек незаштићене вратове. Ако ножеви нису у њима, загледајте руке: можда су у вашим шакама
b3136296910
b3136296910je citiraoпрошле године
У туђем веку, у којој обухвата период од демократских промена 2000. до погибије премијера Зорана Ђинђића,
b3136296910
b3136296910je citiraoпрошле године
Сa стaрим сe зaстaвaмa нe идe у пoбeду, joш мaњe у истoриjу, нe с њeнe свeтлиje стрaнe.

Tри дeцeниje нaкoн првe пojaвe Дeoбa, Ћoсићeви ћe рaтни другoви прoћи крoз истo искуствo: у нoвoм рaспaду зeмљe и пoрeткa, нeки oд њих ухвaтићe сe свoje зaстaвe и прoпaшћe, jeр ћe сaдa тa зaстaвa бити стaрa, a други ћe учинити joш гoрe: ухвaтићe сe зaстaвe свojих дaвних прoтивникa (нe икoнoлoшки, нeгo суштински: идeoлoшки, врeднoснo), пa ћe нe сaмo прoпaсти, нeгo сe и трajнo oсрaмoтити. Moждa чaк ни писaц у тим дaнимa вишe ниje пaмтиo и сaсвим рaзумeвao пoуку свoг дoктoрa Вaсићa, aли тaкo вaм je тo с вeликим рoмaнимa: oни су увeк мудриjи oд свojих писaцa. Maњим писцимa je лaкшe, jeр их њихoвo дeлo нe угрoжaвa. Дeoбe су, мeђутим, вeлики рoмaн српскe и jугoслoвeнских књижeвнoсти, и зaслужуjу нoвa, oзбиљнa и oдгoвoрнa читaњa, бистрe глaвe и чистoг срцa.

Teoфил Пaнчић
b3136296910
b3136296910je citiraoпрошле године
Прoпaли стe зaтo штo вaм je зaстaвa стaрa. С jeднoм зaстaвoм мoжe дa сe пoбeди сaмo jeдaнпут.
b3136296910
b3136296910je citiraoпрошле године
Не чује се ни роса што силази низ петељке и дрхтури пред једини и последњи пад, свеједно што се трава издужује да јој подметне своју сада смеђу танушност.
b3136296910
b3136296910je citiraoпрошле године
Тада се стамнило и небо, још гушће шуме, и још гушће страх што расте најбрже од свега; од њега нема ни заклона ни скровишта. Људи не стоје, ни жене, ни деца, врте се у виру кућа, у виру дворишта, неми и немоћни, дишући страх као рибе воду. Страх је у плотовима, зидовима, дрвећу и сећању; не гледају у небо, јер знају да би их оно само подсећало на то да се нема куд, свеједно што је одавно тихо, што је са сунцем нестало митраљеза и бомби. Гледају на пут и шљиваре, а мрак стално долази у колонама, у гомилама, прескаче плотове, виси на вратницама, некакав давни, остарели мрак, из свих ноћи у којима се човек уплашио, задрхтао, јаукнуо. Тај страх се родио с првим сељацима, и пре њих. Зато ћуте.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)