Poneseni plimom

Možete li da volite nekoga kome ne verujete?“

„Nažalost, da.“

„Zbilja, mila, ali muškarci – njihov ukus je neobjašnjiv! Čak i najuravnoteženiji prave ponekad najneverovatnije gluposti!

ugog kao psi, ukočenih leđa, nakostrešene dlake, spremni da se sprijatelje ili da zareže i skoče.

„Živeli“, reče Arden.

„Živeli.“

Spustili su čaše, malo se opustili. Prva runda je završena.

Čovek koji se predstavljao kao Inok Arden reče:

„Iznenadilo vas je moje pismo?“

Ličnost, mon cher, ne ostaje nepomična, ona prikuplja snagu, a takođe može i da se osipa i propada. Ono što neko zaista jeste postaje očigledno tek kad je stavljen na probu – to jest, u onom trenutku kad ili stanete na sopstvene noge ili padnete.“

Njen pojam o životu svodio se na to da izlazi u centar zbivanja, viđa se s pozorišnim svetom i razgovara o glumi. Solitude à deux* u džungli nije joj donosilo ni najmanje zadovoljstva.

Zar je to ono što ti rat uradi na kraju? Nisu tu posredi bile fizičke opasnosti – podmorske mine, bombe iz vazduha, ono oštro cing puščanog metka dok voziš putem kroz pustinju – ne, bila je to duševna opasnost od saznanja da je život toliko lakši kad prestaneš da misliš...

Svet postaje vrlo težak za opstanak – osim najjačima“, polako reče Poaro

Plime kod ljudskih poduzeća ima

Koja čoveka uspehu ponese

Ako se nje u bujanju dočepa;

A propusti li ovo, vodiće ga

Životni put kroz bedu i plićake.

Zabrodili smo sad i mi na takvo

Debelo more, pa za povoljnom

Moramo strujom, nećemo l’ da naš

Omane pothvat.

Vilijam Šekspir, Julije Cezar, IV čin, scena 3.

Džeremi Kloud gotovo kao da nije bio spreman da se okoristi nikakvim izgledima na poboljšanje svoje budućnosti.

Ono što neko zaista jeste postaje očigledno tek kad je stavljen na probu – to jest, u onom trenutku kad ili stanete na sopstvene noge ili padnete.“