Raskršća

„Bog nekako može da bol, žalost i zlo preobrazi u ono što nikad nisu bili, u slike i spomenike dobrote i ljubavi. Velika je tajna kako rane i ožiljci postaju dragocenosti, ili kako je razorni zastrašujući krst postao simbol bezgranične ljubavi.“

Život nije dodela pravednih nagrada za ispravne postupke.

Svaki čovek je kosmos unutar sebe. Tvoji otac i majka u saradnji s Bogom stvorili su besmrtnu dušu. Tvoji roditelji, kao s Bogom ravnopravni stvoritelji, dali su ti genetiku i još ponešto, jedinstvenu mešavinu iz koje je proizašlo remek-delo, ne bez mana, ali delo od kog zastaje dah, a mi smo uzeli od njih ono što su nam doneli, podložni svom vremenskom rasporedu i istoriji, i dodali ono što samo mi možemo da damo – život.

Duša je veličanstveno ali krhko zdanje; laži i izdajstva uzidani u njene zidove i temelje pomeraju čitavu građevinu u nezamislivim pravcima.

uticaji u detinjstvu ostavljaju nesagledive posledice na stvaranje ličnosti, dobre i rđave, i ponekad doživotne.“

preneo joj je obične životne novosti koje deluju nevažno, ali nose težinu večnosti.

Ovaj trenutak ionako sadrži sve trenutke, nema potrebe biti u nekom drugom.“

Tragedija je sredstvo da živi steknu mudrost, a ne uputstvo po kom treba živeti.
Robert Kenedi

Bol nas podseća da smo živi, ali ljubav nam govori zašto smo živi.
Tristan Ovejn Hjuz

Može li se događaj koji nije stvaran i koji neće ostati upamćen uopšte nazvati iskustvom?