Zena u belom

Sedim na tronu i tražim u drugima znake nesavršenosti.

Iz ličnog iskustva je znala koliko je ljubav teška, koliko sebična i kako se lako raspadne.

Bez zanimacije ili fizičke aktivnosti, mozak neprestano vrti besmislena, rasuta sećanja.

Posle petnaest godina buke više sam bila željna tišine nego hrane.

U njihovom svetu Boga i đavola niko nevin nije osuđen na robiju

„To je samo boja“, kazao je tad Buker. „Genetska crta – niti je mana niti prokletstvo, niti blagoslov niti greh.“
„Ali“, usprotivila se, „drugi misle da rasa…“
Buker ju je prekinuo. „Nevesto, rasa u nauci ne postoji, te je dakle rasizam izbor. Uči se naravno, uče ga oni kojima je potreban, ali je opet stvar izbora. Ljudi koji ga praktikuju bez njega ne bi bili ništa.“

To me je naučilo nečemu što sam oduvek morala da znam. Važno je kako postupaš s decom. Jer deca to možda nikad neće zaboraviti.

Potreban ti je uzvišen razlog da bi propao, je li?

Najgore kod izlečenja jeste pamćenje.

malo ko ceni tišinu i shvata da je ona nešto najbliže muzici što postoji.