Novo poverenje

Za nekoga ko se toliko boji da ne bude povređen zapanjujuće si talentovana da povređuješ druge.“

„Hoćeš u meni da vidiš kretena samo zato što takvo iskrivljeno opažanje odgovara tvom trenutnom raspoloženju“, rekao je opasno mirnim glasom.

Sopstveni bol ne može da se uporedi s onim što čovek oseća dok gleda kako pati neko ko mu je drag. To je mnogo

„Ono što hoću da kažem, vrapčiću, jeste: ne možeš prosto da odustaneš. Dvadeset ti je godina. Dvadeset. Ti smeš da praviš greške, čak i treba da ih praviš. Zato ljudi i imaju dvadeset godina. Ali ne možeš naprosto da zastaneš usred koraka i da prestaneš da se krećeš. Jer ovo mogu da ti garantujem: ako to stalno radiš, nikada nećeš stvarno živeti. Ili ćeš početi da živiš tek kada bude prekasno.“

Muškarci su šupčine, a srećni krajevi su za budale. Svako ko tvrdi nešto drugo nema pojma o životu, ili ga još nikad nisu prevarili

Imala sam predivne, iskrene, odane prijatelje i… i imala sam Spensera.

Spensera, koji je uvek verovao u mene i poverio mi sve o sebi. Spensera, koji je svakoga dana mogao da se odvaži na nov početak i koji je, uprkos svom teretu na plećima, bio najveseliji čovek koga sam srela.

Suština je u tome da iz teških reči izdvojite ono što je najbolje i da ne dopustite da vas ono ostalo previše dira.

Sada znam zbog čega sam toliko dugo izbegavala da plačem.

„To mi nikad ne bi palo na pamet.“

Sklonio mi je šiške sa čela i pokušao da mi ih zakači iza uva, ali bile su prekratke.

Tiho sam se nasmejala.

„Tvoj smeh je moj omiljeni zvuk“, rekao je. To mi je nedostajalo.

„Za nekoga ko se toliko boji da ne bude povređen zapanjujuće si talentovana da povređuješ druge.“