Grešnik

Mrtvi su strpljivi. Ne žale se, ne prete, ne moljakaju.

Mrtvi ne mogu da vas povrede; to mogu samo živi.

šapat ledenog vazduha, kao da je pored nje prošao duh. Nije verovala u zagrobni život, ali kada je pratila korake nedavno umrlih, ponekad se pitala da li njihova smrt ostavlja neki trag, nekakav slabašni energetski poremećaj koji mogu da osete oni koji ih slede.

Razmnožavanje. To naši geni zahtevaju. Da se množimo. Mislimo da vladamo sopstvenim životima, a sve vreme smo samo robovi svoje DNK, koja nam govori da pravimo decu.“

Mesto smrti poseduje sopstvenu moć. Dugo pošto je telo uklonjeno a krv oribana, takvo mesto i dalje zadržava uspomenu na ono što se desilo. Zadržava odjeke vrisaka, uporan miris straha. I poput crne rupe, usisava u sebe opčinjenu pažnju živih, koji ne mogu da se okrenu, ne mogu da se odupru pogledu u pakao.

Zastala je i sklopila oči. Čak i tako, još je videla sjaj vatre. Čak i ako je ne gledaš, čak i ako se pretvaraš da nije tu, vatra još gori. Videla je ili ne, ona gori

Nije verovala u raj i pakao; nije čak bila sigurna ni veruje li u besmrtnost duše. A ipak je stajala u tom božjem domu i upalila tri plamena, i našla u njima utehu zato što jeste verovala u moć pamćenja. Samo su zaboravljeni istinski mrtvi.

„Kako glasi ona stara izreka? Ako ne želiš da čuješ odgovor, onda nemoj da postavljaš pitanje?“

Ponekad, pomislila je Mora, zvezde se usaglase, bogovi se osmehnu, i ukaže se šansa za ljubav. Samo šansa – samo njoj mogu da se nadaju. Ništa nije zagarantovano, ništa nije izvesno

Mesto smrti poseduje sopstvenu moć. Dugo pošto je telo uklonjeno a krv oribana, takvo mesto i dalje zadržava uspomenu na ono što se desilo.

Dozvolila je da je sitne neprijatnosti odvrate. Zaboravila je radost.