Male žene/Dobre supruge

„Podneću to muški i biću poštovana ako već ne mogu da budem voljena“

Nauči da prepoznaš i ceniš pohvalu koju vredi dobiti i da pobuđuješ divljenje najvaljanijih ljudi time što ćeš biti i smerna kao što si lepa, Meg.“

Ne tugujte i ne ropćite kada odem, i nemojte misliti da se možete utešiti tako što ćete dokoličiti i pokušavati da zaboravite. Nastavite sa svojim radom kao i obično jer rad je blagoslovena uteha. Nadajte se i budite uposlene, a šta god da se desi, upamtite da nikad nećete biti bez oca.“

Novac je nužan i dragocen – a kad se valjano iskoristi, i plemenita stvar – ali ne želim da bilo kad pomislite kako je on prva ili jedina nagrada ka kojoj vredi stremiti. Radije ću vas gledati kao supruge siromaha ako ćete biti srećne, voljene, zadovoljne nego kao kraljice na prestolima, a bez samopoštovanja i spokoja.“

Ako je imao neku tugu, „ona je sedela s glavom pod krilom“119 i okretao je svetu samo svoju sunčanu stranu.

Prijatne krive linije oko njegovih usta bile su spomen na mnoge prijateljske reči i vedar smeh, oči mu nikad nisu bile hladne niti bezdušne, a ta velika šaka imala je topao, snažan stisak, izražajniji od reči.

Počela je da uviđa da je karakter vrednija imovina nego novac, društveni položaj, intelekt ili lepota i da oseća da ako je veličina ono što je neki mudar čovek definisao rečima „istina, poštovanje i dobra volja“124, onda njen prijatelj Fridrih Ber nije samo dobar već velik.

Želim da moje kćeri budu lepe, obrazovane i plemenite; da im se ljudi dive, vole ih i poštuju; da imaju srećnu mladost, da se udaju dobro i mudro i vode koristan i prijatan život, sa što manje iskušenja u vidu brige i tuge koje će Bog naći za shodno da im pošalje. Da bude voljena i da je odabere neki dobar čovek, to je ono najbolje i najslađe što se može desiti jednoj ženi, te se iskreno nadam da će moje devojčice spoznati to divno iskustvo

Kreni sad, knjižice moja, i onima pokaži

što će te primiti rado i poznati ti draži

to što u grudima svojim čuvaš tajno, skriveno,

a sve što ćeš im dati nek je blagosloveno

doveka za njih, i nek im pripomogne u volji

poklonici da budu od mene i tebe bolji.

O Milosrđu im pričaj; jer ono je zacelo

put poklonički prvo zarana započelo.

Da, neka devojke mlade uče od njega da cene

taj svet što će tek doći, i budu mudre žene;

jer lakonoga deca mogu slediti Boga

putem kojim je stupala pre njih svetačka noga.

Po Džonu Banjanu

držanje izmenilo se u gospodstveno dostojanstvo, istovremeno i ženstveno i zanosno. Nije ga kvarila nijedna sitna izveštačenost, a srdačna umilnost njenog ponašanja bila je ljupkija od te nove lepote ili stare otmenosti, budući da ju je odmah obeležavala nepogrešivo prepoznatljivim žigom istinske plemkinje