Male žene/Dobre supruge

„Podneću to muški i biću poštovana ako već ne mogu da budem voljena“

Nauči da prepoznaš i ceniš pohvalu koju vredi dobiti i da pobuđuješ divljenje najvaljanijih ljudi time što ćeš biti i smerna kao što si lepa, Meg.“

Ne tugujte i ne ropćite kada odem, i nemojte misliti da se možete utešiti tako što ćete dokoličiti i pokušavati da zaboravite. Nastavite sa svojim radom kao i obično jer rad je blagoslovena uteha. Nadajte se i budite uposlene, a šta god da se desi, upamtite da nikad nećete biti bez oca.“

Novac je nužan i dragocen – a kad se valjano iskoristi, i plemenita stvar – ali ne želim da bilo kad pomislite kako je on prva ili jedina nagrada ka kojoj vredi stremiti. Radije ću vas gledati kao supruge siromaha ako ćete biti srećne, voljene, zadovoljne nego kao kraljice na prestolima, a bez samopoštovanja i spokoja.“

Počela je da uviđa da je karakter vrednija imovina nego novac, društveni položaj, intelekt ili lepota i da oseća da ako je veličina ono što je neki mudar čovek definisao rečima „istina, poštovanje i dobra volja“124, onda njen prijatelj Fridrih Ber nije samo dobar već velik.

Želim da moje kćeri budu lepe, obrazovane i plemenite; da im se ljudi dive, vole ih i poštuju; da imaju srećnu mladost, da se udaju dobro i mudro i vode koristan i prijatan život, sa što manje iskušenja u vidu brige i tuge koje će Bog naći za shodno da im pošalje. Da bude voljena i da je odabere neki dobar čovek, to je ono najbolje i najslađe što se može desiti jednoj ženi, te se iskreno nadam da će moje devojčice spoznati to divno iskustvo

Kreni sad, knjižice moja, i onima pokaži

što će te primiti rado i poznati ti draži

to što u grudima svojim čuvaš tajno, skriveno,

a sve što ćeš im dati nek je blagosloveno

doveka za njih, i nek im pripomogne u volji

poklonici da budu od mene i tebe bolji.

O Milosrđu im pričaj; jer ono je zacelo

put poklonički prvo zarana započelo.

Da, neka devojke mlade uče od njega da cene

taj svet što će tek doći, i budu mudre žene;

jer lakonoga deca mogu slediti Boga

putem kojim je stupala pre njih svetačka noga.

Po Džonu Banjanu

držanje izmenilo se u gospodstveno dostojanstvo, istovremeno i ženstveno i zanosno. Nije ga kvarila nijedna sitna izveštačenost, a srdačna umilnost njenog ponašanja bila je ljupkija od te nove lepote ili stare otmenosti, budući da ju je odmah obeležavala nepogrešivo prepoznatljivim žigom istinske plemkinje

Odvojte redovne sate za rad i igru; nek vam svaki dan bude i koristan i prijatan i dokažite da razumete vrednost vremena tako što ćete ga dobro upotrebiti. Tako će mladost biti divna, starost će doneti vrlo malo kajanja, a život će postati divan uspeh uprkos siromaštvu.“

ljubav je jedino što možemo poneti sa sobom kad pođemo odavde

Zažalićeš zbog toga s vremenom, kad budeš okusila ljubav u kolibici i shvatila da je to promašaj.“

„Ne može biti gora od one koju pojedini ljudi nađu u velikim kućama“, odreza Meg

Naravno da je nastao sveopšti stampedo i na nekoliko minuta svi kao da su sišli s uma, jer usledili su najluđi postupci, a niko nije ni reč progovarao. Gospodin Marč je postao nevidljiv u zagrljaju četiri para željnih ruku; Džo se obrukala pošto umalo nije pala u nesvest, te je morao da je povrati Lori u ostavi za porcelan; gospodin Bruk je poljubio Meg pukom greškom, kako je donekle nepovezano objasnio, a dostojanstvena Ejmi se saplela o stoličicu, pa je, ne zastavši ni da se pridigne, zagrlila očeve čizme i najdirljivije se rasplakala nad njima.

Nebitno je šta se posle tog trena dešavalo, jer puna srca su se prelila, spirajući gorčinu prošlosti i ostavljajući samo slatkoću sadašnjosti

S vremena na vreme, u ovom nezanimljivom svetu, zaista se desi ponešto što liči na neku čudesnu priču, a to je i te kakva uteha

„Misliš na to što si uspešno diplomirao? To nije ništa više od onog što je i trebalo da postigneš zarad dede. Bilo bi sramno da si podbacio posle onolikog uloženog vremena i novca s obzirom na to da su svi znali da možeš da postigneš uspeh.“

Ako je imao neku tugu, „ona je sedela s glavom pod krilom“119 i okretao je svetu samo svoju sunčanu stranu.

Prijatne krive linije oko njegovih usta bile su spomen na mnoge prijateljske reči i vedar smeh, oči mu nikad nisu bile hladne niti bezdušne, a ta velika šaka imala je topao, snažan stisak, izražajniji od reči.

Ako je imao neku tugu, „ona je sedela s glavom pod krilom“119 i okretao

Oseća je u vazduhu – ljubav, na to mislim – i veoma brzo napreduje. Ima većinu simptoma – usplahirena je i prgava, ne jede, leži budna i kiseli se po ćoškovima. Lovim je kako peva onu pesmu koju joj je dao, a jednom ga je nazvala ’Džon’ kao ti, pa je pocrvenela kao bulka. Šta ćemo da radimo?“

Biću zadovoljna ako vidim da Meg započne skromno, jer ukoliko se ne varam, biće bogata utoliko što će posedovati srce jednog dobrog čoveka, a to je bolje od svakog blaga.“