Citati iz knjige „Male žene/Dobre supruge“ autora Luiza Mej Olkot

Kakva mi je korist od finog izgleda kad me ne vidi niko osim tih namćorastih kepeca i nikog nije briga da li sam lepa“, promrsila je i zalupila fioku. „Moraću da radim i mučim se dok sam živa, sa tek pokojom trunkom razonode tu i tamo, i ostariću, i poružneću, i prozliću se, zato što sam siromašna i ne mogu da uživam u životu kao druge devojčice. Kakva tuga!“

„She is too fond of books and it has addled her brain“

jer brak, kažu, čoveku prepolovi prava, a udvostruči obaveze.“

„Stvarno mislim da su porodice nešto najlepše na svetu!“

zatvorena bezmalo poput kakvog francuskog samostana

da je religija na dobrom putu da se razumom dovede do nepostojanja i da će intelekt postati jedini Bog.

No Džo je, iako tako mlada, bila naučila da se srcima, isto kao cvećem, ne sme grubo rukovati, već se moraju otvoriti prirodno,

Ne umem tačno da objasnim, ali želim da budem iznad sitnih zloba, gluposti i mana koje kvare toliko žena.

kaže: „Velika je šteta jer nema vremena

mali umetnički gala prijem.“
„To mi deluje

klisnu kako bi upozorila Herkula da se pričuva aždaje, a ta

Jedno upamtite, devojčice moje; majka je uvek spremna da vam bude poverenica, otac da vam bude prijatelj; a oboje se uzdamo i nadamo da će naše kćeri, udate ili neudate, biti ponos i uteha našeg života

Tako je, Džo; bolje je biti srećna stara usedelica nego nesrećna supruga ili devojka bez obraza koja jurca da ulovi muža“

Devojke su srca predavale na čuvanje majci, duše ocu, a oboma roditeljima, koji su tako odano živeli i radili za njih, pružale su ljubav koja je rasla kako su rasle i one i vezivala ih nežno onom najslađom sponom što daje blagoslov životu i nadživljava smrt.

Samo bih volela da svi budemo dobro i da smo zajedno; ništa drugo.

„Naših devojčica se ne bismo odrekli ni za deset bogatstava. Bogati ili siromašni, ostaćemo na okupu i bićemo srećni jedni s drugima.“

„Volela bih da je stalno Božić ili Nova godina; jelda bi to bilo zabavno?“, odgovori Džo, utučeno zevajući.
„Ne bi nam donosilo uživanje ni upola kao sad.

haljinu.“
„Videćemo. Pozvaću

poklopac i sve stadoše da usklikuju diveći se ljupkim ružama

dovoljno prisebni da je brzo utoplite i