Semper idem

Svetlost ima jedno veliko oko,

ali tama ima hiljadu ruku.

Tama vlada s vremena na vreme;

a svetlost je gospodar večnosti!

čovek snuje, Bog odlučuje“.

Iz ličnog iskustva sam znao da je nesreća kao grudva snega koja se kotrlja nizbrdo, narastajući u preteću lavinu.

Moj teča, robijaš, rekao bi za njega: „Ograničen u znanju – uobražen u neznanju.“

Treba uvek govoriti istinu, ali istinu nije nužno uvek izgovoriti.“

„Mnogi ljudi ne veruju u istinu, već je za njih istina ono u šta veruju“

Ko će tebi pomoći kad tamo nemaš nikog svog? Bićeš sam.“

„Čovek je uvek sam, otac. Sam, sa svojom pesnicom. Napred ide onaj koji je spreman da rizikuje, da se otisne u svet, ne onaj koji dreždi u prašini plašeći se da ode do Stapara.“

„Sa muškarcima se lepo izlazi na kraj, pre venčanja i posle razvoda, muka je snaći se u međuvremenu“ (izjavila je povodom svog slučaja gospođa Velinka).

Deda je bez uspeha nastojao da proširi krug zaverenika, a onda je rekao svom novom pajtašu doktoru Tiboru: „Obratiću se Srbima. Oni su hrabar narod, ne podnose nepravdu i nasilnike“.

„Slušaj me dobro i zapamti“, bio sam ubeđen da se teča ovog puta ne šali, „glupan nikada neće priznati da je glup. Nikada! Ako neko za sebe tvrdi da je glupan, znaj da imaš posla sa razboritim čovekom.“