Stefan Prvovenčani

Сматрам срећним оне којима су богови дали као задатак да чине дела достојна описивања, или да пишу оно што треба читати, а најсрећнијим оне којима је дато и једно и друго“

„Наше царсtво није римско, већ Хрисtово.“

Житије Константиново

Речи Плинија Млађег: „Сматрам срећним оне којима су богови дали као задатак да чине дела достојна описивања, или да пишу оно што треба читати, а најсрећнијим оне којима је дато и једно и друго“ – најбоље осликавају Стефана Првовенчаног, првог српског краља.

Прва српска краљица провела је у Србији, како сматра наша историографија, најмање четрдесет година.

У војсци искусан и храброшћу удивљен […] када сеђаше у челу трпезе весељаше благороднике бубњевима и гуслама […] а неговаше много и књижевност, и уз то беше врло разуман и вешт приповедалац.“

Живела је у таквом луксузу да је чак одбијала да се купа обичном водом већ је слугама наређивала да јој скупљају росу. Није јој се чинило достојним да прстима узима јело већ је своме евнуху заповедала да јој га исече на ситне комаде које је онда набадала на извесни златни инструмент са два крака и њиме их приносила устима. Њене одаје, такође, тако су заударале на тамјан и разне парфеме да ме мука хвата само кад причам о томе.“

душа историје je истина, a потреба за истином je неопозиво света“ –

Чинио је дела достојна описивања, а и писао је оно што треба читати – и данас.
Л. М.

Умео је да освоји али још боље да сачува оно што је стекао.

И краљ и деспот су могли са свима и сви су могли са њима.