Papina kći

„Ljudi su bezazleni i navikli su da se okreću kako vetar duva i da poginju šiju pred okolnostima, pa će varalica uvek naći onoga koji će dozvoliti da bude prevaren.“

Nikad ne pozajmljuj topove onome
ko može da ih uperi u tebe

Nikad ne pozajmljuj topove onome
ko može da ih uperi u tebe

Na surovost se očigledno gleda kao na vrlinu, ukoliko služi političkim ili ličnim interesima. Takve stvari se dešavaju, tačnije, dešavale su se u XVI veku

Imamo, dakle, bezočnog razvratnika koji zna za stid. Ako hoćete, nazovite to popovskim licemerjem, kako nas Molijer uči u Tartifu

Imamo, dakle, bezočnog razvratnika koji zna za stid. Ako hoćete, nazovite to popovskim licemerjem, kako nas Molijer uči u Tartifu.

Otkuda pokolj tolikih razmera?

To može lako da se objasni: svaki put kad papa umre, u Rimu se dogodi veliki broj ubistava, pošto je viševekovna tradicija da se na kraju svake konklave na kojoj se bira novi papa pomiluju svi koji su počinili zločin u danima interregnuma.

Tako svi koji planiraju osvetu koriste upražnjen presto da to i urade, da danas ubiju kako bi sutra bili oslobođeni, i sve to zahvaljujući opštem pomilovanju. Kako su to bila lepa vremena!

Crkveni velikodostojnik priča o papinoj zabavi na kojoj su se bonae femmene, to jest kurtizane visoke klase pozvane na igranku, nadmetale u plesu tako što su se, izvijajući se, spuštale sve dok ne dotaknu zadnjicom pod, na kome su se nalazile upaljene mirisne sveće. Svaka plesačica bi, zadigavši odeću, ugasila svoju sveću, a onda bi ustala, obuhvativši prethodno polnim organom ostatak sveće, dobro pazeći da ga ne ispusti. Pljesak ne bi izostao.

Margerita Rubino sprovela je istraživanje o dramama napisanim u vreme Bordžija i otkrila čak dva autora – Đovanija Faluđija i Speronea Speronija – koji se bave tom temom, navodno pozivajući se na rimske izvore, i to ni manje ni više nego na Ovidija.

onaj ko odluči da ostvari svoje interese uz pomoć obmana i laži, često uništi samog sebe i izgubi poštovanje onih do kojih mu je stalo