Ljubavnik ledi Četerli

Prinuđeni smo da živimo, svejedno kolika se nebesa obrušavala

Naše doba je u suštini tragično doba i zato odbijamo da ga shvatimo tragično.

Seks je zapravo samo dodir, najprisniji od svih dodira. A dodira se mi i plašimo. Mi smo tek polusvesni i poluživi. Treba da oživimo i osvestimo se.

„Možda jedino ljudi kadri da ostvare stvarno zajedništvo imaju taj izgled kao da su sami u vaseljeni“, reče Koni. „Ostali pokazuju izvesnu prilepljivost, oni se lepe za masu, kao Đovani.“ A u sebi pomisli: „I kao ti, Dankane.“

Zašto u ljudima nikad nema nikakve novine, nikakve svežine, da iz njih izbije!? Ubajaćeni ljudi!

Koni pomisli da to zvuči kao da čak i proleće cveta odlukom parlamenta. Englesko proleće

Prelepa, čista sloboda žene bila je mnogo divnija od bilo kakve seksualne ljubavi.

Nema svrhe pokušavati da se oslobodiš sopstvene usamljenosti. Moraš je se držati čitavog života. Samo ponekad, ponekad, ta praznina će biti ispunjena. Ponekad! Ali moraš da čekaš na to ponekad. Da prihvatiš sopstvenu usamljenost i držiš je se, celog života. I da onda prihvatiš to ponekad u kome je praznina ispunjena, kada bude došlo. A ono mora da dođe samo. Ne možeš ga prisiliti.

Prelepa, čista sloboda žene bila je mnogo divnija od bilo kakve seksualne ljubavi. Jedina nezgoda je u tome što muškarci toliko zaostaju za ženama u toj stvari. Oni su insistirali na seksualnoj raboti kao psi.

Oskrnavljen! Koliko je samo čovek mogao biti oskrnavljen mada ga ni takli nisu. Oskrnavljen beživotnim rečima koje su postale odvratne, beživotnim idejama koje su postale opsesija.