Nezaboravna noć

Neke stvari devojka nikad ne zaboravlja

Obori ih s nogu, Momče s Jamicama. Šta god da si naumio.

Mladić u majici kratkih rukava progutao je knedlu. – Dobiješ bar one papuče za tuširanje

– Zar ne možete da se odmorite čak ni subotom uveče?

popijemo i time će nas poštedeti

Drži se mene i obećavam ti da će ti život uvek biti avantura.

Ali evo opšteg pravila: ako se tri dana pošto si se videla s nekim i dalje smeškaš kao da si ćaknuta ili kao češirska mačka, onda je to otišlo malo dalje od zabave.

„Nisam asocijalan, samo nisam jednostavan za upotrebu”.

nije joj promaklo ni ono „dušo”. Kao što je dobro znala posle trogodišnje veze, to je moglo da znači samo jedno.

Upravo je primila interkontinentalni pijani poziv.

Više od tri sata kasnije, probudio ju je telefon. Sela je u krevetu, još snena i zbunjena, jer se napolju već smrkavalo. Nagnula se da uzme torbicu, gunđajući dok je po njoj tražila mobilni. Nekome bi bilo bolje da je mrtav, stvarno – ako s druge strane nije FBI, DEA, tajna služba ili agent ATF-a s dojavom o velikoj krizi vezanoj za neki slučaj, nekome će odleteti glava.

Možda je vreme za novu avanturu.

Mogla bi... da napraviš neku finu večeru za mog imaginarnog dečka, svog imaginarnog dečka i njihovog imaginarnog prijatelja koji će da nam drži sveću jer nema pametnija posla.

Na trenutak ga je pogledala u oči, kao da razmišlja o tome, a onda je skrenula pogled i još jednom zavrtela vinsku čašu. – Moj bivši dečko i ja prekinuli smo pošto je on zaključio da želi da se preseli u Rim.

Evo saveta: smisli rečenicu i uzmi prvo slovo svake reči u njoj. Neka slova treba da budu velika, a druga mala. Zatim odaberi dva broja koja ti nešto znače – ne datume – i ubaci ih negde između slova. Na početak lozinke stavi neki interpunkcijski znak, a na kraj lozinke neki simbol, na primer znak za dolar.

Jer sam pre devet godina otpratio kući najlepšu devojku u kafeu, a večeras je ona još uvek jedina žena s kojom želim da razgovaram.

Qui pro domina justitia sequitur – onaj ko deluje u ime pravde.

Džordan je ponovo prinela ruku srcu. – Oh! Ovo je kao da gledam Bambija kako izvodi svoje prve korake.

Ona i petoro njenih kolega s Pravnog fakulteta sedeli su za prepunim stolom na prvom spratu Klajborna, jednog od nekoliko kafea u kampusu u koje su zalazili prefinjeniji studenti viših godina studija, koji su tražili da im razvodnjena pića po ceni od četiri dolara, poslužuju u pravim čašama, a ne u plastičnim.

Mislim da je za oboje bolje da jednostavno... nastavimo dalje. – Zastala je, zaključivši da joj ovo pada teže nego što je očekivala.

Rej je slegnula ramenima. – Pretpostavljam da je to onaj isti koji je od početka vodio slučaj.

Rajlan je nehajno otpila gutljaj crnog pinoa koji su naručile. – Čovek bi pretpostavio da je tako, da. Osim ako tužilac koji je od početka vodio slučaj u poslednjem trenutku nije saznao da istog dana u isto vreme ima još jedno suđenje, pa su morali da pošalju zamenu – vragolasto se osmehnula.

Rej se načas zagledala u nju, a zatim razrogačila oči. – Ma daj!