Sentimentalno vaspitanje

Napolju su puste, mračne ulice na kojima, to obojica pouzdano znamo, nema nikakvih čuda i iznenađenja; njima nikada neće naići neko ko nam je bio drag, a izgubih smo ga usput iz vida – sedimo iznad mušeme i osluškujemo zavijanje komšijskih pasa.

ima nešto u reči bestseler što zaudara na nepristojan uspeh,

samoanaliza koja je išla do samouništenja; osećanje teskobe, izgubljenosti,

ljubav intenzivnija, brže se troši.

Knjige su kao velike ljubavi – što je

ležerno preskačem čitava poglavlja iz Ane Karenjine pisana na francuskom, najpre jer slabo znam taj jezik (a mrzi me da tražim prevode na kraju knjige), a najviše zbog toga što me ne zanimaju problemi unapređenja obrade zemlje na velikim plemićkim posedima devetnaestoga veka.

imao više uticaja Vinetu Karla Maja, jednog, dakle, ordinarnog mitomana i opsenara koji nikada nije ni zakoračio u Ameriku o kojoj je pisao, nego čitavo veličanstveno delo Lava Tolstoja!

Zašto, uopšte, pravimo biblioteke?
Da bismo nečim prekrili zidove? Da ispunimo police koje je projektovao neki arhitekta? Pravimo li ih zbog sujete; da oni što dolaze u naše domove steknu o nama povoljan utisak, pomislivši kako smo načitani i učeni? Ili se, jednostavno, s vremenom nakupi dovoljno knjiga da ispune jedan zastakljeni ormar, pa se to zove – biblioteka?

Trijumfalna kapija Eriha Marije Remarka snažno su uticali na stvaranje posebno romantičnog, desperaterskog životnog stila, koji su podražavale mnoge generacije. Bestseler Dobar dan, tugo Fransoaz Sagan označio je, opet, kraj vladajuće ere razočaranih četrdesetogodišnjaka i uveo na scenu mlade antijunake, čime je otpočela dugogodišnja diktatura mladosti u odevanju, muzici, literaturi, pozorištu i na filmu. Posle te knjige, mladi kao da su, iznenada probuđeni, postali svesni vrednosti svojih godina – starci iznad trideset nisu imali šta da traže u njihovom društvu. Naravno, vreme će ih uskoro osloboditi te prednosti, ali Fransoaz Sagan je, i ne znajući obavila ključni posao oslobađanja mladih, čime je otpočela zora

Lajošu Zilahiju, na primer, zbog njegovog romana Samrtno proleće, istoimenog filma i setne romanse, dešavala su se čak i samoubistva! Na Zapadu ništa novo, Tri ratna druga i