Knjige
Goran Petrović

Sitničarnica "Kod srećne ruke"

  • Jelena Markovicje citiralaпре 2 године
    Постоје три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело.
  • Djordje Kujundzicje citiraoпре 2 године
    Тутумишало то по књигама, па претерало, ни самог себе не може да растумачи.
  • Tina Pje citiralaпре 2 године
    Кусмук, када те нека књига својски заобухвати, имаш ли осећај да ниси сам, да поред тебе има и сличних, занесених, који је стицајем околности, по закону вероватноће, истовремено започињу у супротном делу града, у другом граду, могуће и на другом крају света? – изрекао се и намах покајао.
  • Jelena Markovicje citiralaпре 2 године
    Сушта истина, уторак је баксузан, ћорав и траљав!
  • Jelena Markovicje citiralaпре 2 године
    Ни књигу нипошто не отварај у уторак. Откада је света и века понедеоник је добар дан за почетак. Уторник је баксузан, ћорав. Додала бих, и траљав.
  • Milana Vogronicje citiralaпре 4 године
    Он је човек на чији се поглед можете ослонити... Дете, није то мало... То је све... То је љубав... Наопослено било, да сутра, како се оно каже, зажалите... Јелена, када му је успело да вас овде види, како ће вас тек гледати онамо...
  • Aleksandra Grcicje citiralaпре 6 година
    – Постоје три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело.
  • b1640418232je citiraoпре 4 месеца
    Од звукова је сипкало само стричево отежано дисање, као да је и на ваздуху тврдичио
  • b1640418232je citiraoпре 4 месеца
    Књиге су као сунђери. Наизглед незнатне величине, шупљикаво, спужвасто ткиво је кадро да упије небројено много судбина, чак да у себе прими читаве народе. Шта су друго књиге о несталим цивилизацијама, но сунђери који су у себе сажели читаве епохе? До последње живе капи, док и сами нису стали да се суше, да се камене...
  • b1640418232je citiraoпре 4 месеца
    Наиме, одавно је приметила, речи матерњег језика су у њој развећавале тугу, чак мучни осећај тегобе – и она их се клонила, колико је тако нешто могуће.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)