Sestra Sigmunda Frojda

Znate da mitovi i religiozne priče ne odražavaju stvarnost.“

„Ali je možda, na neki način, objašnjavaju“,

Kažu da teže sa ovog sveta odlaze oni koji ostavljaju potomke – smrt razdvaja život koji su dobili i život koji su podarili.

kad bih izašla iz kuće, kao da me nije bilo, u meni je postojao samo strah od nepoznatog prostora i nepoznatih ljudi.

Ležim tako, i osećam da ću se ugušiti, a ne znam šta me to guši – da li vrištanja drugih ili moje ćutanje.

silna duhovna patnja, neočekivani i strahotni događaji često izazivaju ludilo – to ja sebi objašnjavam na sledeći način. Svaka takva patnja svagda je, kao stvaran događaj, ograničena na sadašnjost; dakle, ona je samo prolazna i zato još uvek nije preterano teška; prevelika biva jedino onda kad je prerasla u trajan bol; ali kao takva, ona opet nije ništa drugo doli misao i stoga leži u pamćenju. Ako su duhovne muke, bolno saznanje ili uspomena toliko razdorni da su prosto-naprosto nesnošljivi i da im čovek može podleći – tada, na taj način uplašena, priroda poseže za ludilom kao za poslednjim sredstvom, spasonosnim po život. Duh, koji je toliko mučen, u neku ruku kida nit u svom pamćenju, praznine ispunjava fikcijama i tako, bežeći od bola koji prevazilazi njegove snage, spas traži u ludilu, a to je kao kad se noga, zahvaćena gangrenom, odseče i zameni drvenom.“

Artur Šopenhauer, Svet kao volja i predstava

kako plovim ka Veneciji. U knjigama smo otkrivali i njene slikare, Karpača i Belinija, Đorđonea i Lota, Ticijana i Veronezea, Tintoreta i Tijepola

Svi normalni ljudi normalni su na isti način, svaki lud čovek lud je na svoj način.

Onaj potčinjeni, kad mu se dâ sloboda, ne zna šta da radi s tom slobodom i želi da se vrati principima potčinjavanja

Prvobitni mit je sasvim drugačiji, a u njenom imenu nalazi se njegov trag. Pandora znači ’ona koja daje sve’: ona je bila obožavana kao darovateljica sreće i dobra, a ne donositeljka nesreće. U doba matrijarhata ona je Velika Boginja Majka koja daje darove i sreću. Iz Pandorine kutije nisu izašle sve nesreće i zla već je iz nje ona uzimala darove i sreću koje je potom dodeljivala svakom ljudskom biću. Nakon toga, početkom patrijarhata, muškarci su izvrnuli priču. To ženomrštvo je sveprisutno u antičkom dobu.“

Kažu da teže sa ovog sveta odlaze oni koji ostavljaju potomke – smrt razdvaja život koji su dobili i život koji su podarili.