Književni klub knjigomrzaca

Knjige su kao ljudi. One koje ostanu na polici izgledaju kao prelepe porcelanske lutke, ali one sa iskrzanim stranicama imaju najbolje priče.

Svako od nas čuva čitav univerzum u sebi. Kroz knjige možemo da ga istražimo.

I kad upoznate nekog kome ne morate da objašnjavate sebe, učinite sve da tu osobu zadržite u svom životu.

Svi knjigoljupci znaju neki roman koji ih je oborio s nogu, kao i neki koji ih je ponovo postavio na njih

Dvadeset deveto poglavlje

„Pametna žena nikad ne pretpostavlja, Lejni. Postavi pitanja na koja ti trebaju odgovori.“

Nije lako stići do duge. I ne treba da bude. Da je tako, to bi svako mogao – i onda ne bi ostalo mnogo zlata u ćupu, zar ne?

O, shvatam da tako podstičem zabludu, ali srce veruje u ono što želi, a on želi da me je čuo, baš kao što ja želim da on u to veruje.

„Stalno razmišljam, trčanje prema nečemu je tako drugačije od običnog trčanja.“

„Nećeš zapravo biti nigde dok ne shvatiš gde želiš da budeš“, rekla je Bri.

„Bio sam tako usamljen, a on tako odsutan. Ranije, mislim. Poslednjih pet godina. Možda i više. Sve to vreme, znao sam da me je lagao, a ipak, dolazio je kući i govorio mi kako se ponašam neuračunljivo. I sad znam da nisam grešio – lagao me je, samo ne o onome što sam ja mislio. Bio je to neizbežan krug – što sam se više trudio da razgovaramo o tome, to mi je on više izmicao. Počeli smo da živimo u različitim stvarnostima. Nisam se probudio ljut jednog dana. Bile su to godine i godine gubitka, nedostajanja, čak i kad smo bili oči u oči.“