Citati iz knjige „Zakon o deci“ autora Ijan Mekjuan

Elementi priče jesu bili privlačni: dve bebe s tragičnom sudbinom, plemeniti, ozbiljni i rečiti roditelji, koji vole jedno drugo i svoju decu, dakle život, ljubav, smrt i trka protiv vremena

Bookmark

Vredi, ipak, setiti se da svet nikad nije onakav kakvim ga ona, u trenucima zebnje, zamišlja.
Biti predmet opšteg sažaljenja takođe je oblik socijalne smrti.
Kako se samo sada stidela svojih sitnih strahova, bojazni da ne ugrozi svoj ugled. A prestup koji je načinila nalazio se van domašaja bilo koje disciplinske komisije. Adam je došao, tražio ju je, a ona mu nije ponudila ništa što će zameniti religiju, nikakvu zaštitu, iako je Zakon tu bio nedvosmislen, i njena glavna briga jeste bila njegovo blagostanje. Koliko je samo stranica u koliko presuda posvetila upravo tom pojmu? Blagostanje, dobrobit, to je briga celog društva. Nijedno dete nije ostrvo. Mislila je da se njena odgovornost završava unutar zidova suda. Ali kako bi to moglo biti? On je došao, našao ju je, i hteo je ono što svako želi i što samo slobodoumni ljudi, ne natprirodni, umeju da daju. Smisao.
Verovatno je bio sumnjičav što je ostala napolju do tako kasno. A ona njega jedva da je očima mogla da vidi. Sad im je bila potrebna jedna svađa, jedna od onih sa više poglavlja, što umeju da se oduže. Moglo bi tu biti i oporih digresija, njegovo kajanje moglo je izbiti uvijeno u žalopojke, mogli bi i meseci da prođu pre nego što ga ona ponovo pusti u svoj krevet, duh druge žene mogao bi zauvek da ostanu tu, da lebdi između njih. Ali verovatno bi oni našli načina da se vrate, više ili manje, onom što su nekada imali.

Promišljanje tog silnog napora koji će biti potreban, kao i predvidivosti samog procesa, dodatno su je izmorili. A opet, bila je spremna na to. Kao da mora da poštuje ugovor i napiše neki dosadan, a neophodan pravni priručnik. Pade joj tad na pamet da bi joj ipak dobro došlo jedno piće, ali to bi onda moglo već i previše da liči na slavlje. Daleko je ona još bila od pomirenja. Iznad svega, ne bi mogla da podnese da još jednom čuje da je on voli
Čitav svoj profesionalni vek provela je prisustvujući svađama, prvo savetujući pa presuđujući, da bi potom privatno razglabala o zlobi i apsurdnosti u ponašanju parova koji se razvode, a sada se, eto, ona našla zajedno s njima, nošena tom pustošećom plimom.
Sebična si, džangrizava, suva ambicija i ništa više, govorila je sebi. Težiš svojim sopstvenim ciljevima, sama se pred sobom praviš da cela ta karijera nije, u osnovi, jedno ugađanje samoj sebi, kojim je uskratila život dvema ili trima blagorodnim i darovitim jedinkama. Da je rodila decu, zaprepašćujuća bi bila sama pomisao na to da je mogla i da ih ne rodi. I u tome je, eto, bila njena kazna, da se s ovom propašću suoči sama, bez razborite odrasle dece, brižne dece koja telefoniraju, koja ostavljaju svoje poslove zbog neodložnih porodičnih okupljanja za kuhinjskim stolom, i pokušavaju da urazume glupog oca, da ga vrate kući. Ali da li bi ga ona uopšte primila? Morala bi deca i nju nekako da urazume. Ta deca koja bezmalo kao da stvarno postoje, kćerka promuklog glasa, muzejski kustos možda, i daroviti, a slabije situiran sin, svaštar koji nije uspeo da završi fakultet, ali je zato, recimo, mnogo bolji pijanista od svoje majke. A oboje, pritom, uvek puni ljubavi, divni na božićnim proslavama i letovanjima u zamkovima, uvek voljni da animiraju najmlađe članove rodbine.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)