Citati iz knjige „Zvuci iz podmornice“ autora Marija Jovanović

Verica Zivadinovic
Verica Zivadinovicje citiraoпре 3 месеца
ljudski život je golem apsurd, dodatno zabiberen svešću o smrtnosti;
Verica Zivadinovic
Verica Zivadinovicje citiraoпре 3 месеца
ranko Miljković kaže kako u vatri ništa nije uništeno, nego je sažeto,
Verica Zivadinovic
Verica Zivadinovicje citiraoпре 3 месеца
proklet je čovek, pa čezne za svojim brlogom čak i kad se izmesti u daleko bolje i prijatnije stanište.
A. Bedikabo
A. Bedikaboje citiraoпре 5 месеци
Trud da umetnički preoblikujem svoju patnju unekoliko me je udaljio od nje.
katarina petrovic
katarina petrovicje citiraoпре 5 месеци
Da, govorio bih takvima, proklet je čovek, pa čezne za svojim brlogom čak i kad se izmesti u daleko bolje i prijatnije stanište.
katarina petrovic
katarina petrovicje citiraoпре 5 месеци
U starom Rimu postojao je običaj da se nedostojni cezari posthumno izbrišu iz istorije, zatiranjem svakog traga o njihovom postojanju. Sa spomenika su im brisana imena, uništavane su statue i novčići na kojima je bio njihov lik. Taj postupak, poznat kao damnatio memoriae, primenio sam na ličnom planu
Jelena Markovic
Jelena Markovicje citiraoпре 5 месеци
zima mi je, rekla je, skinuo sam šal, obmotao joj ga oko vrata, stajala je poslušno čekajući da je ušuškam, drhtava mršavica u đubretarcu, nosa crvenog od hladnoće, osećam se sigurno kraj tebe, što je tako, tako retko, rekla je, nesvesna da mi je izazvala vrtoglavicu. Tada sam je prvi put poljubio, i na putu do mog stana nastavili smo da se ljubimo, kako Žak Prever kaže – poput ozeble dece po kapijama noći, i Beograd je za mene te noći postao Pariz, najlepši grad na svetu.
zenakojenema96
zenakojenema96je citiraoпре 5 месеци
Petog oktobra dve hiljadite izgledalo je da je istorija spakovala svoje pinkle, otvorila kuhinju na novoj lokaciji, u kojoj je nastavila da sa nesmanjenom radinošću seče, melje i krcka, razbacujući uokolo oglodane kosti, i napokon nas ostavila na miru; bar tako smo verovali. Fekalije su se povukle, kako ćemo uskoro videti – privremeno, no, ne znajući šta nas čeka – da će raznorazni oblici života koji su nam kao u kakvom grotesknom igrokazu čitavu deceniju određivali sudbinu ubrzo zauzeti svoja stara mesta, vratiti se na scenu poput političkih vampira da sa udvostručenom osionošću nastave s lažima čija su grubost i bezočnost namerno dovedene do najprimitivnijeg vređanja razuma, da će se i oni na vlasti i tobožnja opozicija ubrzo stopiti u neraspoznatljivu masu kloniranih podlaca, hulja i secikesa, da će udruženim snagama besomučno fabrikovati raznorazne afere, po razmerama sve veće, i crnje, i neshvatljivije, pa ponosno o njima raspredati, s ciljem da nâs, jadne pokusne kuniće, slude i dovedu u stanje lobotomiranih zombija kojima će do u beskraj vladati – odahnuli smo. Činilo se da će se naša zemlja konačno unormaliti
zenakojenema96
zenakojenema96je citiraoпре 5 месеци
Ljubomoran sam na svakog kome se obraća. Na njenu prošlost. Na svaki trenutak u kome se drugi slade njenim prisustvom. Smirio bih se kad bih je zatvorio u sobu, kad bih znao da osim Lene i mene niko neće imati priliku da joj se približi. A to je neizvodljivo, zar ne? I kad bi bilo, ne bih pristao na prinudnu ljubav. Dakle, u klopci sam, i nema mi izlaza. Stoga zadržite za sebe savete kako mogu da pobedim bolest – ne sustežite se, slažem se da je ljubomora bolest – čim sam sposoban da sebe jasno sagledam i pronicljivo opišem emocije. Opet grešite. Racionalan, lucidan uvid u poremećeno stanje ne osigurava izlaz iz istog. Štaviše, zbog toga je ono još nepodnošljivije
zenakojenema96
zenakojenema96je citiraoпре 5 месеци
ima dosta istine u paradoksu da se iz pozicije nemoći lako vlada i manipuliše najbližom okolinom, onima koji su ljubavlju vezani za hendikepirane ili trajno bolesne. Mehanizmi takve torture suptilni su i vešto zamaskirani. Ako i budu prozreti, osoba koja voli ne bi imala snage da povredi onog koga je sudbina već povredila, zar ne?
zenakojenema96
zenakojenema96je citiraoпре 5 месеци
Prećutkivanje nije laž. Nije ni istina. Biće da stoji na pola puta. Opet, nije li to slučaj sa većinom ljudskih postupaka i odnosa? Niko od nas nije prijatelj kakvog bismo sami voleli da imamo – najpouzdanije biće, najčvršći oslonac, moralni etalon i tome slično. Ipak jesmo nečiji prijatelji, i imamo ih. Zovemo ljubavlju osećanje koje nikad nije čisto kao brušeni dijamant, mada svi priželjkujemo upravo takvu. Onu koja će svojom čistotom osvetliti turobnost egzistencije, pridati smisao postojanju, postati njegov smisao, cilj i svrha. Čim izađemo iz nežnog doba u kome sve izgleda moguće, pa i dosezanje trubadurskog ideala neukaljane ljubavi čija je jedina supstanca ljubav sama, bez ikakvih primesa, počinjemo da prihvatamo kompromise i stupamo u sivu zonu prećutkivanja. Prećutkivanje je fusnota ispisana sitnim slovima koja se po pravilu koriste za neprijatne klauzule ugovora gde je kurvinski zavučena kvaka i potencijalna omča oko vrata. Ugovor potpišemo jer ostale odredbe deluju solidno i povoljno po nas, dok sadržinu kaznenih, što su iskucane najmalecnijim mogućim fontom, zanemarimo i potisnemo iz misli kao tek daleku pretnju koja se, nadamo se, neće ni ostvariti ako budemo dovoljno oprezni. Naravno, sve ovo pod uslovom da se prećutkivanje ne odnosi na nekakvu mračnu, grozomornu tajnu koja ozbiljno može da ugrozi drugoga
zenakojenema96
zenakojenema96je citiraoпре 5 месеци
Doprla je do mesta na kome se ukrštaju ranjivost, čežnja i samoća; prodrla je do te čvorišne tačke bez napora, kao da putevi do nje nisu bili davno zatrpani i namerno zamagljeni, prigrlila je i zagrejala svojom toplinom ne kopajući po njoj.
zenakojenema96
zenakojenema96je citiraoпре 5 месеци
Dakako, bio sam svestan da ga hotimičnom psihološkom slepom mrljom ne mogu odstraniti iz Dunjinog sećanja. Velika ljubav prekinuta kobnim događajem, neokrnjena trivijalnošću svakodnevice, pošteđena habanja i amortizacije, da se tehnički izrazim, po pravilu ostaje idealizovana i ovenčana romantičnim oreolom. Kao nadasve razložnom čoveku, bilo mi je jasno da će i najmanja greška novog čoveka u njenom životu izgledati ogromna i odbojna spram sećanja na večno mladog ljubavnika uzdignutog do statusa božanstva. Ta pozicija – uspomene posute zlatnim prahom koji je prekrio svaku manu – davala mu je nadmoćnu prednost. Bitka s momkom iz neopozivog perfekta unapred je bila izgubljena. Baš zbog svakodnevnog napora da izbegnem pominjanje situacije, mesta, ma čega što bi na njega podsećalo, nisam ga mogao zaboraviti. S tim paradoksom damnatio memorie morao sam da se nosim
zenakojenema96
zenakojenema96je citiraoпре 5 месеци
Želja se obično definiše negativno, kao nedostatak nečega. Ukidanje nedostatka koji je uzrokuje trebalo bi da je poništi, što se u mom slučaju nije dogodilo. Dunju sam želeo, dobio, i želeo još više. U suštini, čeznuo sam za izvesnošću da je nikada više neću izgubiti.
zenakojenema96
zenakojenema96je citiraoпре 5 месеци
Tada sam je prvi put poljubio, i na putu do mog stana nastavili smo da se ljubimo, kako Žak Prever kaže – poput ozeble dece po kapijama noći, i Beograd je za mene te noći postao Pariz, najlepši grad na svetu.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)