Zvuci iz podmornice

Otkad znam za sebe, gutao sam stvari koje bi vodile u dublji sukob. Stvari na koje nisam mogao da utičem. Ili one na koje jesam, ali uz velike unutrašnje lomove.

Želim da doprem do, koliko je moguće, istinite slike o odnosima u mojoj porodici. Stoga pažljivo odmeravam čvrstinu uslovnih činjenica, potencijalnih žarišta samoobmane, pre nego što ih uzidam u svoju verziju naše prošlosti; klonim se njihovog preslaganja koje bi mi išlo u korist, pa i po cenu konzistentnosti. Život je pun protivrečnosti, poštena priča ne može biti očišćena od njih

Jaz između reči i unutrašnjih doživljaja, trapavih rečenica i bistrine predstava koje sam hteo da u njih prenesem bio je ogroman.

Istina o odnosu dvoje ljudi nikad nije jednostavna, a njena verzija je upravo to – jedan od mogućih načina interpretacije oko koga ne treba nadalje da lupam glavu, razmišljao sam

Očiju prikovanih na žar cigarete, odvratio sam da se po mom mišljenju u ženidbenoudadbene poduhvate, sada i ovde, upuštaju ili preterani optimisti ili glupaci.

Upoznao sam te ovakvu, i prihvatio bez ostatka. Idemo dalje od te tačke. Ne može se voziti napred ako nam je pogled stalno prikovan za retrovizor

svako se s tugom nosi kako najbolje ume, tu pravila ne postoje

Jedan je filozof rekao: pakao su drugi. Ne; pakao je naša savest. Pakao je doživotno se vrteti u začaranom krugu uzaludno pokajničkih misli

– Uostalom, ne moram potezati nikakve autoritete. Moj život je prepun događaja kao što je ovaj susret večeras. I pouzdano znam da postoji dublja veza, jer drugog objašnjenja za to nema – rekla je.

Ponešto se jednostavno ne da ispričati kao što zaslužuje, i o tome je onda bolje ćutati