Mis Harijet i druge priče

Prijatna svežina sa senskih obala pela se u vedro nebo

A i nebo iznad Alpa bilo je plavetno do beline, kao da mu je sneg isprao boju

Pa stade da briše savesno svoje lice onom krpom koja već dve tri godine briše sve znake s tablice

čije su mi sve misli izgledale četvrtaste kao tesano kamenje

Ljubav uvek ima vrednosti, ma od koga dolazila

Sedate kraj nekog izvora u podnožju hrasta, usred guste trave, meke, visoke, sočne. Kleknete, ili se sagnete, i pijete ovu hladnu i bistru vodu koja vam kvasi brkove i nos, pijete je s fizičkim uživanjem, kao da ljubite izvor, usne na usne. Pokatkad, kad naiđete na neko duboko mesto duž ovih potočića, zagnjurite se u nj, sasvim nagi, i osećate na svojoj koži, od glave do pete, kao neko ledeno i slatko milovanje, strujanje žive i lake matice.

Ljubav uvek ima vrednosti, ma od koga dolazila. Srce koje kuca kad se pojavite, oko koje plače kad odlazite, to je nešto tako retko, tako prijatno, tako dragoceno da to nikad ne treba prezirati.