Zločini budućnosti

Razmislite o tome. Da je Dž. K. Rouling napisala Harija Potera u Gugl dokumentima umesto Majkrosoft vordu, dala bi Guglu svetska prava na svoje delo, pravo na adaptaciju i dramatizaciju svih normalaca kako se Guglu svidi, da ne pominjemo Školu za veštice i čarobnjake Hogvorts. Gugl bi zadržao pravo da prodaje njene priče holivudskim studijima i organizuje njihove postavke na pozornicama širom sveta, a imao bi i sva prava na prevođenje. Da je Roulingova napisala svoj čuveni roman u Gugl dokumentima, poklonila bi Guglu prava na svoje Hari Poter carstvo vredno 15 milijardi dolara – samo zato što to piše u uslovima korišćenja.

Iako se radujem budućnosti, sve me više brine to koliko je računarstvo sveprisutno u našem životu i kako nas potpuna zavisnost od njega čini ranjivim na način koji samo malobrojni među nama mogu da pojme.

Svako ratovanje zasniva se na obmani.

SUN CU

Tehnologija je... čudna stvar; u jednoj ruci donosi vam velike darove, dok vam drugom zabada nož u leđa.

Organizovani kriminal u Americi zarađuje više od četrdeset milijardi dolara godišnje... [a] vrlo malo troši na kancelarijski materijal.

VUDI ALEN

Pazite na aplikaciju

Proizvođači aplikacija kao što su Rovio, Zinga i Snepčet nisu jedini koji stvaraju aplikacije kao sredstvo za pribavljanje i prodaju vaših podataka; organizovane kriminalne grupe takođe su usvojile tu praksu.

Amandin snimak se posle njene smrti raširio kao virus i pogledan je milionima puta. Neki policajci su smatrali da je Amanda mogla da bude žrtva „kepersa“, uznemirujućeg trenda u kojem bande pedofila na internetu uživaju u tome da zavedu decu da se skinu pred kamerom i snime ih. Još gore, pedofili onda koriste video-snimke kako bi ucenjivali tinejdžere da izvode još eksplicitnije seksualne činove na internetu i uživo. Tragedija slučaja Amande Tod višestruka je. Devojčica nedužno dozvoli da podaci o njoj procure na mrežu, pa je proganjaju na društvenim mrežama i u stvarnom svetu, što dovede do njene smrti. Ali koliko god to bilo tragično, ne radi se o izolovanom događaju, a brzina kojom taj trend raste zabrinjavajuća je. Veliki skupovi podataka sa sobom donose i velike rizike, pa pedofili mogu da upotrebe čak i one informacije koje nedužno podeli odrasla osoba.

Sajber progonitelji to rade tako što šalju neželjene imejlove, tekstualne poruke, statuse i tvitove i šire glasine o svojoj žrtvi preko interneta. Koristeći podatke koje obelodanjujemo svaki dan i do kojih se lako može doći preko trgovaca podacima, sajber progonitelji lako mogu da dođu do detaljnih informacija o svojim žrtvama, uključujući i njihove adrese i brojeve telefona kod kuće i na poslu. Često te pojedinosti koriste sajber progonitelji kako bi se sa svojim žrtvama i lično suočili.

Problem u tome što smo za trgovce velikim brojem podataka proizvod, a ne korisnik, jeste to što ne kontrolišemo svoje podatke, pa tako ne kontrolišemo ni svoju sudbinu.

U svojoj knjizi Kod i drugi zakoni sajberprostora iz 1999, profesor Lorens Lesig sa Pravnog fakulteta na Harvardu