Demon Koperhed

Ali odakle ona potiče, ta bolest žudnje? Od načina na koji sam se rodio, ili od onih što su me napravili, ili od ekipe s kojom sam se kasnije družio? Svi upozoravaju na loše uticaje, ali čoveka uništi ono što je već u njemu.

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.

Usled onoga što se te jeseni dogodilo jedanaestog septembra posteri su sada bili priheftani jedan na drugi, kao i regruteri. Hajde da idemo da prašimo teroristima turove, govorili su svi oni, i mnogi su se odazvali na poziv. Zašto da ne. Primamljeni obećanjem makar jednog plaćenog posla, između srednje škole i smrti. Jer sam napad nije izgledao kao da se zaista dogodio. Nama su neboderi samo televizija, tako da nam je, dok smo gledali ona dva kako padaju, iznova i iznova, to ličilo na iste one filmske efekte koje smo uvek viđali. Znali smo da su ljudi poginuli. Imali smo svoj skup, spuštenu zastavu, tugu i sve ostalo. Imao sam noćne more da onako padam s visine. Znam da su u pitanju bile prave zgrade. I ima ih i dalje još mnogo što stoje u onim gradovima, te pretpostavljam da je to razlog za brigu. Kada bi ovde nadletali neki teroristi, pogledali bi razvaljene rudarske kratere i planine dignute u vazduh i kazali: „Produži. Ovo mesto je već uništeno.“ Bilo mi je teško da shvatim kako je jedanaesti septembar moja borba. Što se ticalo činjenja dobra bližnjemu svome, bolja mogućnost bila mi je fudbal.

Jedno sam naučio od gospodina Armstronga dok sam se silno trudio da ostanem neobrazovan: dobra priča ne kopira samo život, ona mu se odupire.

Čudo je što život možeš da počneš bez ičega, da ga završiš bez ičega, a da između mnogo izgubiš.

Teško je objasniti kako neko mesto može da ti nedostaje i da ga priželjkuješ od sveg srca, i da budeš sasvim siguran da će te ono uništiti čim budeš stigao

dobra priča ne kopira samo život, ona mu se odupire.

Dobro, drugarice moja. Pretresao sam nered u sebi i našao ono što mi je bilo potrebno da joj poželim sreću. Da odleti i ne padne nazad u ovu ljigu iz koje ja ovde pokušavam da se izvučem, pritom je krišom pijući i govoreći za nju da mi je životna snaga. Odveć uplašen da napustim poslednje mesto gde me ljudi gledaju i vide svog sina ili pobratima ili priliku da osvoje sezonu. Znao sam šta bi ona rekla na to. Veruj putu. Jer niko ne ostaje, pre ili kasnije prepušten si sam sebi i svojim duhovima. Ti si brod, oni su boca

Bio je onakav jesenji dan kada se čini da će se svet predomisliti u vezi sa svim.

ali na ovom svetu nema tuge koja će ga sprečiti da se okreće. Ljudi će i dalje želeti ono što žele, a ti si prepušten sam sebi