Zavod

Причу је човек измислио да би освојио простор у коме реалност нема шта да тражи. Она му је дозволила да свакодневицу претвори у спасоносну супстанцу која ће му омогућити да са својим животом учини немогуће – да побегне у слободу које иначе нигде нема и никада је неће ни бити. Прича је одговор духа на трошност наших живота који се сваким даном све више осипају. Да нема приче, сасвим је могуће да не би било ни нас…

Причу је човек измислио да би освојио простор у коме реалност нема шта да тражи. Она му је дозволила да свакодневицу претвори у спасоносну супстанцу која ће му омогућити да са својим животом учини немогуће – да побегне у слободу које иначе нигде нема и никада је неће ни бити. Прича је одговор духа на трошност наших живота који се сваким даном све више осипају. Да нема приче, сасвим је могуће да не би било ни нас…

7 јуни 1935
Пре неки дан је владика Николај Велимировић одржао предавање у Београду под насловом „Национализам Светог Саве“. У том излагању изнео је тврдњу да су покушаји Адолфа Хитлера о немачкој националној цркви сличне идејама Светог Саве о народној вери и цркви. Цитирам:
„Ипак се мора одати признање садашњем немачком Вођи, који је као прост занатлија и човек из народа увидео да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево у 20-ом веку он је дошао на идеју Светога Саве, и као лаик подузео је у своме народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју.“
Даље, владика оптужује нехришћанске идеологије Европе, као што су: демократија, комунизам, социјализам, атеизам и верске толеранције. У основи ових појава Велимировић види јеврејски утицај:
„То Европа не зна, и у томе је сва очајна судба њена, сва мрачна трагедија њених народа. Она ништа не зна осим оног што јој Жидови пруже као знање.

То Европа не зна, и у томе је сва очајна судба њена, сва мрачна трагедија њених народа. Она ништа не зна осим оног што јој Жидови пруже као знање. Она ништа не верује осим оног што јој Жидови заповеде да верује. Она не уме ништа да цени као вредност док јој Жидови не поставе свој кантар за меру вредности. Њени најученији синови су безбожници (атеисти), по рецепту Жидова. Њани највећи научници уче да је природа главни бог, и да другог Бога изван природе нема, и Европа то прима. Њени политичари као месечари у заносу говоре о једнакости свих веровања и неверовања. Сва модерна гесла европска саставили су Жиди, који су Христа распели: и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и капитализам, и комунизам. Све су то изуми Жидова, односно оца њихова ђавола. За чуђење је да су се Европејци, потпуно предали Жидовима, тако да жидовском главом мисле, жидовске програме примају, жидовско христоборство усвајају, жидовске лажи као истине примају, жидовска гесла као своја примају, по жидовском путу ходе и жидовским циљевима служе.“

Нисам могао да једем. Плакао сам.

ниси ти мене оставила већ те је од мене одвела љубав према другом човеку. У томе нема кривице, једноставно ради се о недокучивим путевима којим нас срце води.

Права прича неће да тумачи и поучава. Она воли да читаоцу дискретно шапуће истине о њему причајући о судбинама других. Исус у Јеванђељу по Матеју каже: „Зато им говорим у причама јер гледајући не виде а слушајући не чују нити разумију.“

Права прича неће да тумачи и поучава. Она воли да читао

Причу је човек измислио да би освојио простор у коме реалност нема шта да тражи. Она му је дозволила да свакодневицу претвори у спасоносну супстанцу која ће му омогућити да са својим животом учини немогуће – да побегне у слободу које иначе нигде нема и никада је неће ни бити. Прича је одговор духа на трошност наших живота који се сваким даном све више осипају. Да нема приче, сасвим је могуће да не би било ни нас…

Исус у Јеванђељу по Матеју каже: „Зато им говорим у причама јер гледајући не виде а слушајући не чују нити разумију.“