Српске Народне Приповијетке

ако узмеш ђевојку, ти знаш, т.ј. она ће држати, да ти све знаш боље од ње, па ће те слушати какогођ ти оћеш; ако узмеш удовицу, она зна, т.ј. она је већ једном била жена, па сад мисли да све зна; зато неће те ћети слушати, него ће све ћети да ти заповиједа; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња (па тебе стапом преко ногу), т.ј. чувај се да те не ожеже онако, као што је и првог мужа ожегла.

“Ја сам јарац живодерац, жив клан, не доклан, жив сољен недосољен, жив печен не допечен! зуби су ми као колац, прегришћу те као конац.” На то му јеж рече: “Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у г….

у” А мој ти јарац бјежи!

“Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда.“

“Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у г….

Ја сам јарац живодерац, жив клан не доклан, жив сољен не досољен, жив печен не допечен! зуби су ми као колац, прегришћу те као конац.”

Па се онда упути к Соломону; а кад дође к њему, он стане лијепо са својим коњем, па га запита, шта ће, а човек му каже све редом шта је и како је. Онда му премудри одговори: “Ако узмеш ђевојку, ти знаш, ако узмеш удовицу, она зна; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња!”

Сад да видиш чуда; препане се царев син од цара!

него кад устанеш, прекрсти се као што Бог заповиједа; приде но коју му драго работу запоцнеш, вазда ваља да се најприде прекрстиш

кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије нањ ударити

Пустиник му одговори: Е, мој синко, срећан си, сам те је бог упутио куда треба