Bezobrazna pisma

„Imala je običaj da kaže: Ono do čega se lako dođe neće potrajati, a ono što je trajno ne dolazi lako.“

Znaš šta se dešava kad doslovno sve možeš da imaš? Nekom ironijom, to više uopšte ne želiš. Nedostaje mi ta žudnja. Nedostaje mi da budem normalno ljudsko biće.

Veruj u sudbinu, Grifine. Pogledaj koliko je daleko vas dvoje odvela. Nastavi sa životom, ali veruj činjenici da je tebi i Luki suđeno da budete zajedno… i onda će onaj isti univerzum koji vas je spojio ponovo izvesti svoju čaroliju.“

sadašnjosti je bezbednost. Trenutno si u svojoj spavaćoj sobi i razgovaraš sa mnom. I to je sve. Tvoje brige dolaze iz prošlih iskustava a strahovi od budućih. Ni prošlost ni budućnost nisu stvarni. Postoji samo sadašnjost. Ako se budeš držala te mantre, bićeš okej u svemu što radiš. Ako treba da upamtiš samo jednu stvar tokom tog putovanja, neka to bude prisutnost u sadašnjosti. Slušaj zvuk motora, kola u pokretu, usredsredi se na kišne kapi, prepusti se ukusima divnih jela kojima će te, u to sam siguran, Grifin hraniti. Služi se tim alatima svesti.“

Luka…“, prekinuo me je. „Koje je naše prvo pravilo?“

Morala sam da razmislim na trenutak, onda sam odgovorila: „Da ostanem u sadašnjosti.“

„Da, ukoliko uspeš da ostaneš u aktuelnom trenutku i da ne pođeš za onim kuda um pokušava da te odvede, bićeš bezbedna. U

: Ono do čega se lako dođe neće potrajati, a ono što je trajno ne dolazi lako

Terao me je da napravim male korake, da naučim da osetim sreću odmah umesto da čekam da stignem do nje.

Kako god. Vladine agencije već znaju previše o nama. Naši praoci su se borili za slobodu, a mladi ljudi se danas slobode svojevoljno odriču.“

Drago mi je što vidiš da si lepa, Luka – i spolja i iznutra. Tako i treba. Naravno, nije važno šta drugi misle, već ono što ti misliš.“

Onog sekunda kad sam otvorila vrata,