Citati iz knjige „Ženski Razgovori“ autora Dušan Radović

Muž ne treba da bude lep, toliko. I ne dolazi u obzir takav glas! To mužu ne treba. Muž treba da je skroman, a ne toliko upadljiv. Ja se izvinjavam, možda to nema veze sa ovim, ali mislim da ipak ima veze. Tu sve počinje. Ako izabereš pravog čoveka za muža, normalnog, skromnog, kakav treba da bude muž - posle ne moraš da mu zaviruješ u džepove i da ga špijuniraš. Samo ako umeš sebi da izabereš pravog druga.
Bože moj, život je život, malo slatko, malo gorko... pomešano. U tome je ceo štos života. A ne - ili onako kako smo mi zamislile ili nikako!
Muž ne treba da bude lep, toliko. I ne dolazi u obzir takav glas! To mužu ne treba. Muž treba da je skroman, a ne toliko upadljiv. Ja se izvinjavam, možda to nema veze sa ovim, ali mislim da ipak ima veze. Tu sve počinje. Ako izabereš pravog čoveka za muža, normalnog, skromnog, kakav treba da bude muž - posle ne moraš da mu zaviruješ u džepove i da ga špijuniraš. Samo ako umeš sebi da izabereš pravog druga
Alal mu vera! Kako me je on prešao, još me niko tako nije prešao! Svaka mu čast! Počelo je to još pre tri godine... Svakog dana presvlači veš, a meni se vajka: “Ostarismo... Nema više... Gotovo... Došlo vreme da se rastajemo... Ja na groblje, a ti u starački dom...”

I sve tako... A ja naivna, pa se rastužim... pa ga sve nešto tešim i razuveravam. A on ne prestaje... Redovno se brije i pere kosu, kupuje neke moderne košulje... A kako koju košulju kupi - “ovo mi je možda poslednja košulja...” Kad pojede nešto lepo - “možda mi je ovo poslednja ćurka”. Kad smo letos bili na moru - “Ovo nam je, možda, poslednji put da smo zajedno na moru”.

I ja budala, ne mogu da ukopčam o čemu se radi... Molim ga da se odmara i da ne misli na to. Još smo mladi. Rano je za takve misli.

A on ne prestaje. “Šta je bilo, bilo je... Oprosti ako sam te nekad uvredio...”

I svakog dana samo to...

I, naravno, jednog dana se otkrije cela stvar! Pukne i meni pred očima ali kasno! Sve se objasni... I onoliko kupanje i presvlačenje, i ono redovno brijanje, i nove košulje. I onoliko njegovo ubeđivanje da je sve gotovo, da smo poslednji put zajedno na moru... Sve se to lepo otkrije i objasni. On našao neku, spanđao se s njom i smislio kako da sve to izvede, kako da me pripremi za taj udarac! I ništa! Ja mu se zahvalim na pažnji... što je bio tako delikatan i pažljiv... U redu, nema veze, ljudi smo, bože moj. Al’ onog dana kada je trebalo da se venča sa tom drugom, ja mu opalim telegram:

“MAMA JE UMRLA DOĐI ODMAH”

I on napusti venčanje i odjuri u Mladenovac. A ja odem kod te njegove - kod tog gabora i akrepa - ošišam je nularicom do glave...

Zadovoljim sebe stoprocentno i sad sam mirna.
Život je jedno pozorište... komedija. Svi nešto izvodimo i glumimo, nema veze. Kad moj muž neki put zakasni, nema ga... ja obučem dugačku crnu, balsku haljinu, raščešljam kosu kao Mira Stupica ili Olivera Marković, pa stanem kod vrata i čekam ga. Kako uđe, ja stavim ruku na čelo ili na srce pa zavapim: “Zar je to hvala za moju nesebičnu žrtvu!? Ubico, neka je proklet onaj dan kada sam te srela! Među nama je sve svršeno zanavek!” On se zabezekne, ne zna da l’ je on poludeo ili ja.

A ja otrčim u WC, pa se iskidam od smeha. I tako... Zezajte se malo, a ne sve ozbiljno i tragično! Bože moj, život je život, malo slatko, malo gorko... pomešano. U tome je ceo štos života. A ne - ili onako kako smo mi zamislile ili nikako! Vrlo važno, malo se izmaknite, pa malo sve to posmatrajte kao da niste vi u pitanju nego neko drugi... kao bioskop... Pa, bogami!

Malo glumite, malo lažite. Uvek izmislite neku intrigu. To i njega zabavlja. I on voli neku promenu i razonodu.

Eto... To vam je moj savet - kako da sačuvate i sebe i muža.
DA ZADRŽI I SAČUVA SVOG ČOVEKA! A kako? Tako lepo! Da prati taj njegov ukus i simpatije i da se uvek tako dotera i fazonira da mu bude nova i po volji. Ne da on menja razne ženske već da se ONA menja! Ona! Njegova žena! Tako svaka žena može sačuvati svoga muža i druga, za ceo život.
Najbolje je ako možete da udesite tako da on čuva vas, a ne vi njega! To je najbolji način da ga sačuvate! Ne najbolji! - To je, verovatno, jedini način!

Samo, to se rešava još pre udaje. Tad se rešavaju ta pitanja - ko je jači i ko će koga da čuva? A sad, recept je vrlo jednostavan:

Prvo! Ne ludujte, ne ispoljavajte svoja osećanja! Uzdržani ste do krajnje granice i veoma rezervisani prema svim ponudama! Imate utisak da gajite određene simpatije prema njemu, ali ni u to još niste sigurni! Pišete ljubavna pisma, a na njegove poruke odgovarate sa velikim zakašnjenjem i hladno!

Drugo! On je taj koji će prvi spomenuti brak! Vi ste, najpre, iznenađeni tom slobodom i drskošću! Postavljate pitanje povoda: da li ste mu bilo čime dali povoda za takvu ponudu? On je zbunjen i pometen... Vi mu posle određenog kolebanja opraštate. Upozoravate ga, istovremeno, da je brak za vas ozbiljna stvar i da vam se čini da je prilično nezrelo prišao tom problemu. Dakle, ipak mu pružate šansu da ponovi svoju ponudu! On će je ponoviti! Na ponovljenu ponudu, vi mu ukazujete na neke njegove slabosti i nedostatke - fizičke i druge. Međutim, razmislićete... Dobiće odgovor od vas kroz tri meseca. To je dobra cifra - sedam nedelja - jer liči na nešto, mada, u stvari, ne znači ništa. Treće... Recimo, da ste se udali... teška srca, preko volje, na njegovo veliko navaljivanje! Od prvog dana, pazite - od prvog dana imate primedbe na njegov izgled i njegovo ponašanje!

Držite ga, od početka, u podređenom položaju: nikad potpuno zadovoljni, uvek sa dozom rezerve. Sa malim, odmerenim komplimentima, tu i tamo.

Sve što primate od njega tretirate kao minimum. To je najmanje što je mogao za vas da učini!

Pravite česte aluzije na izgled i gestove drugih muževa. Tako ga lomite... Od prvog dana i svakog dana po malo. I on ceo život posvećuje isključivo vama, pokušavajući da vam dokaže da vas je dostojan!

I vi ste ostvarili svoj cilj! Imate muža o kome ne morate brinuti!
A kad mu oduzmeš pare, on je sakat za sve! Nema kafana, nema ženske, nema kocke - NEMA! - jer nema pare! Nego ima: kuća, žena i deca!

Tako ga navikneš i izdresiraš! Kad oseti žeđ - opet mora da misli na kuću! Tamo su pare, tamo je sve! Tako to mora! Čuvaš pare - čuvaš muža! Ne čuvaš pare - izgubiš muža! Pare, pare - to kvari muževe... jer danas se sve prodaje! Sve! A muž, ako se tako navikne, on misli da mu sve treba... i kupuje sve... i ženske, šta ima, jer i to se prodaje!

Zato - ne daj mu pare! Nikako! Otimaj, grabi, čupaj, reži - samo mu pare ne daj!

Ne daj mu pare, jer će kuću da ti zapali!

Čuvaj pare, čuvaj kuću, čuvaj muža!
Znam i jedan slučaj iz bolnice... Čovek leži u šok sobi, umire, bogu dušu... Žena mu već kupila i grob i spremila sanduk. Gotovo... Ali hoćeš, šta ti je muško! On, kako se malo pribere i otvori oči - štipa one sestrice, hvata ih za noge... Kikoće se...

Ne može to da se iskoreni. Čim je muško, znaj odmah koliko je sati!

Pošalješ ga u apoteku po lek - on se spanđa sa apotekarkom, ode u poštu - nije trajalo ni tri minuta - a on već ima i ime i adresu, i već se dogovorili kad da se nađu.

Ne može, muško - to je lopov - kao mačor. Ode u školu, na roditeljski sastanak... i nema ga, nema ga... tek evo ga u neko doba. Šta je bilo? Morao je da isprati drugaricu razrednog starešinu.

Daleko stanuje, nema muža, a plaši se da ide sama.

To je to! Šta vam kažem! To je tako rođeno i ko to može da ispravlja?

U samousluzi on poznaje sve, kasirke lično. Čak im zna i nadimke. Jedna je Beba, druga je Caca... sve oni znaju. I zato kažem: diži ruke od toga! Ne vredi nam to ništa. Oni su takvi kakvi su - i gotovo!
Više volim da imam ono što niko neće, nego da mi se oko kuće i oko kreveta stalno neko oblizuje!
Ma ima pravo jedna moja iz Plane... Kad god grli muža, njoj se kao slučajno zatekne nešto u ruci... I on cvikuje...

I sav je srećan kad ga zagrli bez noža!

I to ga toliko intrigira da više ne može da zamisli život bez nje!

Časna reč! Umesto užine ona mu ćušne u džep živu žabu! I on nikad ne zna šta ga čeka! Samo strepi i trza se. Eto, ona je to izmislila... i, mogu da kažem, to joj je sačuvalo muža!
da tražim, recimo, visokog - ni to ne mogu, jer su i visoki razni. Mada onako, kad razmislim, ja mislim da su ti visoki i veliki nekako razvodnjeni...

Pravljeni su nekako naširoko i nadugačko, bez potrebe. Ovako, kad je omanji, normalan - onda znaš da mu je tu sve skoncentrisano, kao u bombi... Jer ako i u malog stane sve što i u velikog - onda je bolji mali! Jer je onda kod malog sve puno, nabijeno, pod pritiskom!
Jer ne može tako da se živi: neću da volim nikog - jer ne želim da patim! Neću da letim avionom - jer mogu da padnem i da poginem! E, hoću da letim, pa makar i pala! Hoću...!

To je važno! Žena mora da hoće i u tome je ceo problem! Jer, žena koja neće - šta je to? Da li je to žena i da li je to uopšte život? Imaš da se boriš i da otimaš, pa koliko umeš! Što se više boriš - više ćeš da otmeš od života, to je prosta računica!
Znate šta... Ja to moram odmah da vam kažem. Ja nikad ne zavirujem u džepove svoga muža. Nikad! Ja to smatram poniženjem za ženu. Ne, hvala! Ja se tim stvarima nikad neću baviti. To su stvari u koje jedna prava žena, sa dostojanstvom, ne bi smela da dira. Ja se unapred grozim od toga što bi sve moglo da se nađe u džepu jednog muškarca
Žene bi mogle da budu srećne, samo kad bi htele. Ali one neće! Žene samo traže što veću nesreću! Nađe čoveka, pa ostavi čoveka i juri mangupa!
Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu... Svakome se primeti gde je šav - nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani - iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar!
Treba imati nekoliko kombinacija

Znate, kad je jedan jedini, pa se taj jedan izgubi - ne, to bi zaista moglo ličiti na tragediju.
Međutim, jedna prava žena nikad sebi neće dozvoliti da ceo svoj život bazira na jednom jedinom muškarcu. To bi bila propast.
Ja vam to govorim kao lekar, sa medicinskog stanovišta.
Zna se dobro šta je to bez čega ne možemo da živimo... To je, na primer, srce... Imamo jedno srce i kad to jedno srce izgubimo - život nam je zaista nemoguć. To se takođe odnosi i na jetru, i na pluća, i na mozak isto tako. To su one stvari bez kojih se ne može živeti.
A sa muškarcima je ipak nešto drugačija stvar. Ako izgubimo jednog muškarca - pa dobro, naći ćemo drugog, muškarac se uvek može naći, to nije tako veliki problem.
Samo ako tako, realno gleda na stvar - žena sme da se upusti u svaku ljubav. Ja uvek to govorim svojim prijateljicama: lepo je na moru, ali je isto tako lepo i na planinama. Lepo je na Bledu, ali je lepo i u Ohridu. Treba uvek imati nekoliko lepih kombinacija. Ja to, kao lekar, posmatram čisto higijenski i zdravstveno.
Žene bi mogle da budu srećne, samo kad bi htele. Ali one neće! Žene samo traže što veću nesreću! Nađe čoveka, pa ostavi čoveka i juri mangupa!
Nekako i nađe svoju sreću, ali joj dosadno da bude srećna, pa juri i traži nesreću.
Takve smo mi! Mi i nađemo čoveka koji bi se, recimo, ubio zbog nas, al’ nam to nije interesantno. Mi tražimo nekog tipa, zbog koga bi mi mogle da se ubijemo!
I šta se onda žalimo? Nemamo nikakvog prava da se žalimo!
Čuvaš pare - čuvaš muža! Ne čuvaš pare - izgubiš muža! Pare, pare - to kvari muževe... jer danas se sve prodaje! Sve! A muž, ako se tako navikne, on misli da mu sve treba... i kupuje sve... i ženske, šta ima, jer i to se prodaje!

Zato - ne daj mu pare! Nikako! Otimaj, grabi, čupaj, reži - samo mu pare ne daj!

Ne daj mu pare, jer će kuću da ti zapali!

Čuvaj pare, čuvaj kuću, čuvaj muža!

Držite ga u podređenom položaju
Najbolje je ako možete da udesite tako da on čuva vas, a ne vi njega! To je najbolji način da ga sačuvate! Ne najbolji
Iznenadićeš se jednog dana... samo polako...”

Ja ću se iznenaditi!? Čime, bre i kako!?

“Samo polako... videćeš... Iznenadićeš se jednog dana...”

Eto tako... Ja ga pitam:

Kad će da se opameti, gde su mu pare i da li ćemo i mi jednom da živimo kao ljudi? - a on meni opet ono isto:

“Neka, neka... Videćeš jednog dana... Iznenadićeš se!”

I on u to veruje... I ja to slušam već dvadeset godina.

Kad god nešto zabrlja, kad napravi neku glupost, on mi priča šta će biti jednog dana i kako ću se iznenaditi
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)