Abadonova kapija

Nije mogla da dozvoli da je spreče. Bila je toliko blizu.

„Ali ne raste“, reče on. „Nivoi se ne menjaju.“

Ona jednom okrenu jezikom u smeru suprotnom od kazaljke na satu, pa zastade. Oseti vrtoglavicu. Nedostatak vazduha. Možda je to jedna od veštačkih žlezda procurila, u pripremi za bujicu. Ren je govorio, ali ona ga nije čula. Zvuk sopstvenog disanja i krvi u njenim ušima bio je previše glasan.

Moram da ga ubijem. Prsti su joj se trzali. Srce joj je ludački tuklo. On se okrenu prema njoj, izbaci vazduh kroz nozdrve. On više nije bio čovek. Bio je samo džak mesa sa malo elektriciteta u sebi. Mogla je to da uradi. Za svog oca. Za svoju porodicu. To se moralo uraditi.

Kad je Ren progovorio, glas kao da mu je dopro sa velike daljine.

„Was denkt tu? Hoćeš li ti da im javiš, ili da ja to uradim?“

Kad ne možeš da se setiš dobrog odgovora na protivnikov argument, uvek možeš da ga mlatneš po njonji

Pokažite čoveku zatvorena vrata, i bez obzira na to koliko je on već pronašao otvorenih vrata, proganjaće ga ono što bi mogao da pronađe upravo iza tih zatvorenih

Ljudska bića raspolažu ograničenom emocionalnom energijom. Koliko god situacija bila napeta, koliko god osećanja bila snažna, nemoguće je beskonačno održavati stanje pojačane emocionalnosti. Na kraju se samo umorite i poželite da svemu dođe kraj.

Možda je nadmeno razmišljati tako, ali ja verujem i da Bog ćuška ljude prema mestima na kojima oni treba da se nađu.

Ljudi pribegavaju nasilju kad im ponestane dobrih ideja.

Ešford je samo želeo da raznosi stvari u paramparčad. To je uvek lakše nego da se nešto stvara.

Herojstvo je etiketa koju većina ljudi dobije za sranja koja nikad ne bi ni uradili da su o njima stigli da razmisle.“

Grešim li? Reci mi da grešim, pa ćemo smisliti nešto drugo. Reci mi da sve što se dogodilo znači nešto drugo, samo što ja to ne primećujem.“

jutro kada se budio sa nekim drugim bilo izgubljena prilika da udiše isti vazduh kao i Naomi.