Marko Vidojković

E baš vam hvala

    sparkezaje citiraoпре 3 године
    „’De si, Šipka, krave ti šajbnu lizale!“, dreknula je Bojana i ustala sa stolice. Bilo
    Goranje citiraoпре 9 месеци
    pojavljivanju nepoznatih lica na našoj teritoriji. Po tempu ubrzanja
    Goranje citiraoпре 9 месеци
    rivši to, sklonila je kosu iza desnog uva, a jedan debeli podigao je ruku. Pravo malo bure sala, s kovrdžavom riđom kosom, u plavoj učeničkoj kecelji, kakve moja generacija nije nosila.

    „Druže Šipka“, zapištao je, „da li je vaš posao zanimljiv kao i posao Miličine mame? To je ona pegava što sedi pored prozora…“

    „Miladine“, prekinula ga je Marina, „nismo ovde da bismo se sprdali!“, a deca su se na njenu poslednju reč upišala od smeha. „Dosta, dosta, to uopšte nije toliko smešna reč koliko se sad dernjate.“

    Ceo razred se kliberio, pegava Milica se sva postidela, a ja sam sačuvao pribranost. Zapravo, uživao sam. Odluka da nemamo dece bila je jedna od najboljih koje smo moja supruga Tijana i ja doneli.

    „Druže Miladine…“, izgovorio sam, namerno napravivši pauzu kako bi klinci mogli da se nasmeju, međutim, niko nije ni zucnuo, „…nemam pojma čime se bavi Miličina mama, tako da ne umem da odgovorim na tvoje pitanje.“

    „Miladine, postavljaj samo svrsishodna pitanja, nemoj večito da izigravaš odeljensku budalu“, opomenula ga je Marina, a odeljenje se na ovu opasku ponovo grohotom nasmejalo. Jebote, kakvi mali krelci. Da li je moguće da se ništa nije promenilo još od 1984, kad sam bio u njihovim godinama. Jedino te uniformice, i ti tableti na njihovim klupama. I to ne baš kvalitetni, gorenje iz 2014. Mogli su deci da daju obod ili EI Niš, ali Gorenje je posrnulo u borbi s inostranom konkurencijom, pa je dobilo subvencije od Saveznog izvršnog veća da svoje uređaje uvali osnovcima.

    Nije išlo. Lepo sam joj rekao da nisam ja za ta sranja, ali ona je insistirala i, eto, glumio sam budalu pred nerazumnom dečurlijom, osokoljenom jugoslovenskim školskim sistemom, u kome su oni zapravo bili gazde svog obrazovanja, sve dok su se držali pionirske zakletve. Prvi se jebeni Miladin nije pridržavao zakletve, pre svega stavki da će poštovati starije i biti veran i iskren drug.

    Marina se malo nagla da skloni uvojak kose, ovog puta kako treba, a u mene su iz njenog dekoltea gvirnule dve sise, veličine zlatnog delišesa, u belom brushalteru.

    „Druže Mirko“, obratila mi se, a ja sam podigao pogled na njene smeđe oči, „Miličina mama je glumica u Dečjem pozorištu ’Boško Buha’, tako da s njom ne možete da se merite. No počnite već jednom da govorite, nemamo ceo dan.“

    Klinci su izgubili strpljenje, počeli su da se došaptavaju, a u meni je splasnuo i poslednji tračak entuzijazma.

    „Dobro. Deco, ja radim u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove…“

    „Milicajac!“, oduševljeno je kliknuo plavušan iz druge klupe.

    „Nisam milicajac“, odgovorio sam staloženo, a oni su krenuli da negoduju. „Radim kao istraživač u Upravi za analizu neobjašnjivih fenomena“, ispalio sam sve svoje adute, pomiren sa činjenicom da ovi novi klinci neće pasti na dupe zbog toga, kao što sam ja nekada padao na dupe pred avanturama Martija Misterije i Dilana Doga.
    Goranje citiraoпре 9 месеци
    ivši to, sklonila je kosu iza desnog uva, a jedan debeli podigao je ruku. Pravo malo bure sala, s kovrdžavom riđom kosom, u plavoj učeničkoj kecelji, kakve moja generacija nije nosila.

    „Druže Šipka“, zapištao je, „da li je vaš posao zanimljiv kao i posao Miličine mame? To je ona pegava što sedi pored prozora…“

    „Miladine“, prekinula ga je Marina, „nismo ovde da bismo se sprdali!“, a deca su se na njenu poslednju reč upišala od smeha. „Dosta, dosta, to uopšte nije toliko smešna reč koliko se sad dernjate.“

    Ceo razred se kliberio, pegava Milica se sva postidela, a ja sam sačuvao pribranost. Zapravo, uživao sam. Odluka
    Goranje citiraoпре 9 месеци
    ad dernjate.“

    Ceo razred se kliberio, pega
    Aleksandra Grcicje citiralaпрошле године
    Pritisnuo sam crno dugme koje je vodilo na deveti sprat, a osećaj pod prstom podsetio me je na moje prve dane u tom soliteru, kada sam bio toliko malen da nisam mogao da dohvatim to dugme, nego tek dugme za peti. Bili su to isti dugmići, kraj kojih su bila urezana ona ista stara, u međuvremenu potpuno izlizana, ćirilična slova
    Aleksandra Grcicje citiralaпрошле године
    Ona ista teška vrata iz detinjstva, od potamnelog gvožđa i umazanog stakla. Onaj isti lift. Onako pijan, osetio sam se kao dete. Kako je nekada bilo lepo. Kako je nekada bilo bezbrižno.
    Aleksandra Grcicje citiralaпрошле године
    Srce je počelo da mi lupa kao Vd po bubnju.
    b7707562615je citiraoпрошле године
    !“, uzviknuo je i prekinuo vezu.
    Gledao
    b7707562615je citiraoпрошле године
    Marina je pre dve godine odvela svoje prvake u DZ „Stari grad“ na sistematski, a Tijana, koja je bila dežurna, rekla joj je iz čista mira: „VI morate da dođete kod mog muža i mene na večeru.“
    Brankica Stoiljkovicje citiraoпре 2 године
    „Gde su ti kola?“, pitao sam ćaleta, a on je pokazao ka crvenom fijat puntu, neviđenom govnetu, koje je moglo da prođe za motorno vozilo eventualno u Bangladešu.

    „Evo ih“, rekao je, s određenom dozom ponosa.

    „Ovaj krš?“

    „Ej, bre, 2010. godište, pravo iz salona. Još otplaćujem kredit“, brecnuo se.
    Brankica Stoiljkovicje citiraoпре 2 године
    „Sprat?“, upitao me je lift, glasom Svetlane Bojković. Bio je to dobar marketinški trik rukovodilaca „Davida Pajića“, s obzirom na to da se Bolji život emitovao već 80 sezona
    Jelenaje citiralaпре 2 године
    Četiri godine nacističke okupacije nisu bile ništa u odnosu na četvrt veka vladavine trulog kapitalizma, mafije i švercera, na našoj teritoriji. Sve je bilo razjebano. U koji god kutak društva da zaviriš, naišao bi na trulež. Jedino je SR Slovenija bila u koliko-toliko podnošljivom stanju, zbog čega je odlučeno da njihovi narodni rukovodioci upravljaju prvom novojugoslovenskom desetoljetkom. Koliko god devastirana, bila je to naša domovina. Koliko god decenija borbe i rada bilo potrebno da je podignemo na noge i od nje stvorimo ono što ona prirodno mora biti, kontinentalna supersila i lider slobodnog sveta, neće nam biti teško.
    Jelenaje citiralaпре 2 године
    Za početak, odmah poslije ovog obraćanja, uslijedit će direktan prijenos izvršenja smrtne kazne nad svim učesnicima televizijskog programa koji se prikazivao na ovom kanalu. Time ćemo na simboličan način započeti naš povratak na vrh slobodarskog svijeta.
    Jelenaje citiralaпре 2 године
    Dozvolili su da ih porobe neofašisti i sa uživanjem se međusobno mrzeli i ubijali. Kako su tako digli ruke od svega što smo izgradili, kako su se tako izdašno posrali po bratstvu i jedinstvu, nisam mogao da dokučim.
    Jelenaje citiralaпре 2 године
    „Ajde, diži se, jebote“, naredio sam ćaletu. Poriv da ga izmlatim drškom pištolja po izdajničkoj apatičnoj glavu­dži bio je toliko jak da je on, zapravo, dobro prošao.
    Jelenaje citiralaпре 2 године
    Jugoslaviji, koja ne samo što ovde nije postojala još od 1991, ne samo što se raspala u krvavom ratu, ne samo što su na njenom mestu nastale nazovidržave kojima su u ovom trenutku upravljali kriminalci pod kontrolom belosvetskih bankarskih i korporativnih zločinaca, već su se svi odreda po Jugoslaviji poseravali kao po najvećem zlu koje im se dogodilo.
    Jelenaje citiralaпре 2 године
    A čovek? Mnogo se mršti dok čita novine, dakle, neki smrda. Ima brkove, ali nekako kontrarevolucionarne, strano odelo, stranu košulju, a naš drkadžijski izgled. Mora da mu je deda bio četnik, pa sad pizdi što nam je ovako super.
    Jelenaje citiralaпре 2 године
    Na vratima vagona broj 4 dočekala me je stjuardesa, sa Čajavecovim tabletom u rukama. Lepa, mlada, visoka, kovrdžave, crne kose, još uvek omladinka.

    „Dobro jutro, druže, kako ste danas?“, bila je srdačna do granice mog topljenja.
    Jelenaje citiralaпре 2 године
    Magnetno-levitacioni superbrzi voz je polazio u pola šest izjutra, sa stanice Prokop 6, a stizao je u prestonicu SR Hrvatske u pola sedam.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)