24 sata u starom Egiptu

voli da pripoveda o osvajanju Jafe na obali Velikog zelenila (Sredozemnog mora). Egipatski vojskovođa Đehuti pregovarao je s poglavarom grada i ponudio im dve stotine kotarica s namirnicama i drugim potrepštinama. Ni slutiti nisu mogli da se u svakoj kotarici krije po jedan egipatski vojnik koji će izaći i otvoriti gradsku kapiju osvajačkoj vojsci. Pošto je bio sitniji od većine, za tu moguće pogibeljnu prevaru odabran je i Merimozis, ali sve je savršeno sprovedeno u delo i opsada

Za utvrđivanje trudnoće stari Egipćani su koristili svojevrstan test, mada mu je tačnost bila diskutabilna: u platnenu kesicu bi usuli pšenicu i ječam, pa bi žena koja nagađa da je noseća mokrila na njega svakog dana. Ako proklija ječam, biće dečak; ako proklija pšenica, biće devojčica; a ako proklija i jedno i drugo, to znači da je dete na putu, ali da se pol još ne zna. Ako ništa ne proklija, trudnoće nema.

onzervirano telo biće umotano u slojeve platna i smešteno u kovčeg za večnost. Makar je takva namera. Međutim, životna sila tela, njegov ka, imaće dom, a njegova duša, ili ba, moći će da napušta telo i grob, te da leprša po spoljašnjem svetu i da se vraća po svojoj volji.

Hapuneseb kroz rez gura u telo platnene krpe i briše ga iznutra koliko je to moguće pre no što će zaprljano platno spustiti u veliki beli lonac. Zatim trlja telo iznutra i spolja uljima i smolama, dobro mu puni otvor novim krpama, a nekoliko manjih ubacuje u nozdrve. Rez na slabini zašiva se koncem i prekriva listićem vrlo tankog zlata. Pošto je to obavljeno, leš prebacuju na ravnu drvenu podlogu u jednom uglu sobe, gde čeka veliki otvoreni ćup. Iz njega se vadi pregršt za pregršću neke bele supstance i sipa se okolo, ispod i preko leša dok ga potpuno ne prekrije. To je natron, proizvod dobijen iz dna presahlog jezera u pustinji na severozapadu, daleko od Tebe. Njegova sposobnost dehidracije dobro je znana i ključno je važna za ono što će, kako se svi nadaju, biti prepoznatljiva verzija nekada živog čoveka. Uobičajeni proces mumifikacije traje sedamdeset dana, a onda će natron biti očišćen i ukazaće se konačni rezultat.

Mahu više puta pljeska mrtvaca po potiljku da bi ocedio groznu materiju u gomilu peska na podu.

Ubacivši pokojniku u nos komad bakra s kukicom na kraju, udara kroz njega u krhke kosti dok ne naiđe na meku materiju iza njih. Obrćući kuku, uspeva da probije mozak, rastura ga u tečnost i izvlači komadiće kroz nozdrve.

Činije sa iznutricama odlažu se u stranu, a kada se budu dovoljno isušile, biće smeštene u zasebne ćupove od krečnjaka, svaki s poklopcem izrezbarenim po liku jednog od četiri Horusova sina: Duamutef za želudac, Hapi za pluća, Amset za jetru i Kebesenef za creva. Ćupovi će, s natpisima gde se pominje ime preminuloga, biti položeni u grob kao zasebni ali životno važni delovi mumije.

Egipćani su srce smatrali jezgrom čovekovog telesnog bića, inteligencije i osećanja. Njegovi otkucaji osećali su se dok je živ, a prestajali su u smrti.

Srce će ostati na svom mestu – uostalom, ipak je ono središte čovekovog bića i razuma – ali sve drugo mora da se vadi.

Egipatski lekar se oslanjao na metode od prostih do složenih. Na primer, kao lek za rđavo varenje mogao je poslužiti svinjski zub istucan u prah pa umešen s testom četiri slatka kolača, koja se ispeku i potom jedu četiri dana, po jedan dnevno. Recept za „lečenje obolelih nožnih prstiju“ bio je mnogo komplikovaniji i uključivao je melem od sastojaka kao što su vosak, tamjan, pelen, mak, zovine bobice, razne smole, maslinovo ulje i kišnica.