Citati iz knjige „Početak bez kraja“ autora Vesna Dedić

Početak kraja... Ne želim više nikada da predam svoju ljubav i život u ruke nekom sa kim ću strepiti i čekati.
Prestajem da se sećam i da odgovaram na pisma
Priča o početku je kratka jer ne postoje toliko snažne reči koje mogu da opišu sreću početka.

Priča o kraju je beskrajna.
Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara,
srećan čovek – sreću stvara!
Neće biti srećan mnogo
ko na sreću gleda strogo,
ko je meri sa svih strana
i nalazi sreći mana.
Mladost je lepa jer ne postoji sećanje. Starost može biti lepa ako ne okrećeš glavu ka prošlosti.
„Početak je kada plačeš ako samo zamisliš kraj.”
znači suočiti sa sa nesposobnošću da se voli„
Zaljubila sam se bez svesti da, kao što u najlepšim gradovima postoje teški životi, tako i zaljubljenost u najlepšeg i najboljeg može biti najgori košmar.

Loše stvari dešavaju se i na lepim mestima, i kada su sunčani dani, i kada nisi uradio ništa loše... i loši ljudi često imaju zanosan osmeh.”
Zaljubljenost... Mladalačka čežnja da budeš nečija umesto svačija.
„Ljubav je uteha za samoću.

Bolesnik na samrti lakše podnosi bol verujući da ga tamo čeka neki drugi svet. Ja sam lakše podnosila samoću verujući u ljubav.
„Bila si i uvek ćeš biti samo moja.”

„Ono što je pohlepa za novcem, to je žudnja za ljubavlju
U nekom romanu sam pročitala: Mladost je lepa jer ne postoji sećanje. Starost može biti lepa ako ne okrećeš glavu ka prošlosti.
„Tada nisam znala da vreme ne prolazi, da prolazimo samo mi kroz vreme ritmom koraka koji sami određujemo”,
„Ljubav nikada nije otmena. Ljubav je haos. Zaljubljenost, samo neki hemijski proces koji neki prežive, a neki umru pokošeni kao gripom. Ja sam odavno umro, pa se više ne zaljubljujem i glasam za seks. Bezbedan teren. Iako, ponekad, možda i sad, pomislim na Dostojevskog... Pakao znači suočiti sa sa nesposobnošću da se voli„.
Nikada se više neću zaljubiti, jer...

Kada pomislim kako sam sve u životu birala... Školu, stan, kola, hotel u kojem ću prespavati tek nekoliko noći, imena za decu, posao, prijatelje... Birala satima nameštaj, cipele, parfeme, restorane i torbe, a jedino što sam izabrala u sekundi, bez razmišljanja, bezuslovno, bezglavo, jeste život sa onim u koga sam se zaljubila. i kao svi zaljubljeni verovala da je živeti sa onim koga voliš moja najveća sloboda, jedini, moj, najličniji izbor.

Zaljubila sam se bez svesti da, kao što u najlepšim gradovima postoje teški životi, tako i zaljubljenost u najlepšeg i najboljeg može biti najgori košmar.

Loše stvari dešavaju se i na lepim mestima, i kada su sunčani dani, i kada nisi uradio ništa loše... i loši ljudi često imaju zanosan osmeh.”
Sigurno znam da bi moj život, a i svačiji, ispao drugačiji da ne postoji zaljubljenost, ta opsednutost nekim drugim, ta dobrovoljna predaja sopstvenog života nekom drugom koga i ne poznaješ, ta poročna potreba fatalnija od kockarske, beznadežnija od narkomanske, neizvesnija od nikotinske.
„Ljubav je uteha za samoću.

Bolesnik na samrti lakše podnosi bol verujući da ga tamo čeka neki drugi svet. Ja sam lakše podnosila samoću verujući u ljubav.
„Ne, nikada se više neću zaljubiti. Nikada više voleti čisto, bezinteresno, neplanski, raskalašno čašćavajući svojom nežnošću, razumevanjem, brigom... Ne želim. A... bio je lep i nežan dok je ponavljao držeći me čvrsto oko struka:

„Bila si i uvek ćeš biti samo moja.”

„Ono što je pohlepa za novcem, to je žudnja za ljubavlju.”
Početak… Baka mi priča da je Tadija prvi ples na venčanju plesao uz sve nježne riječi svijeta sačuvao sam za te… Ili je početak godinu dana kasnije kada se ja na svojoj svadbi dok pijani pevamo ća je život vengo fantažija, očarana svojim mužem Markom i ne sećam motora i pisama Slobodnog mislioca, već samo bake koja zbog kuka nije mogla da dođe u Beograd, muškatli i njene terce.

Kraj… sa rođenjem prvog deteta nestaje svaka želja da ikada više strčim niz stepenice u zagrljaj nekom drugom.
Tadija koji je stajao poput poraženog vojnika ispred mene gubio je bitku sa Markom koji se u mojim mislima prolepšavao sa svakim Magdaleninim minutom više u Tadijinoj sobi.

Momci koji varaju, čak i kada ne mogu da zamisle život bez te druge, ne prate na voz i ne uzvikuju tvoje ime po peronima!

Moje grudi su postale pretesne da bi izdržale lavinu ljubavnog razočarenja dok je more ostajalo iza krivine. Osećala sam da iza krivine, tamo kod mora ostaje i besmisao svakog novog početka sa Tadijom.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)