Upražnjeno mesto

Ali Parminder je svoje neisplakane suze čuvala duboko u sebi, gde su, čini se, prolazile kroz nekakav alhemijski peobražaj, vraćajući se u spoljašnji svet u vidu vulkanskih izliva gneva, čije su erupcije s vremena na vreme prouzrokovala njena deca i recepcionerke na poslu.

Sajmon je gajio gotovo detinju veru da je svet samo pozornica za njegovu ličnu dramu; da mu se sudbina smeši s nebesa, šaljući mu nagoveštaje i znake, te nije mogao da odoli osećaju da je upravo dobio jedan takav znak, nebeski mig.

A na samom kraju Crkvene aleje, Parminder Džavanda prebaci kaput preko spavaćice i popi jutarnju kafu u bašti iza kuće. Izložena svežim jutarnjim sunčevim zracima na drvenoj klupi, shvati da se sprema divan dan, ali je imala osećaj da joj je nešto zakrčilo put između očiju i srca. To teško breme u njenim grudima umrtvljivalo je sve oko nje.

U „Kovačevoj kući”, nekoliko kilometara izvan Pagforda, Gavin Hjuz se sapunao ispod vrelog tuša i pitao zašto nikada nije bio hrabar kao drugi muškarci, i kako oni uspevaju da načine pravi izbor u gotovo beskrajnom nizu mogućnosti. U njemu je gorela čežnja za životom koji je gledao u prolazu, a nikad ga nije iskusio, no ipak se bojao. Izbor je opasna stvar: kad jednom nešto izaberete, morate se odreći svih drugih mogućnosti.

Iako je znao da će se tako osećati, to mu nije umanjivalo muke, kao što, kad vidite da voz ide pravo na vas, znate da to neće oslabiti udarac; Kolin je dvostruko patio: najpre iščekujući patnju, a zatim i kad ona nastupi.

Trenutne simpatije između Širli i Rut počivale su na obostranom prepoznavanju sličnosti: žena čiji je najveći uspeh to što je zadobila i očuvala naklonost svog supruga.

Ljudi se uvek uplaše kada vide da ste iskreni, to ih zapanjuje.

Život čini dan i noć sve kraćim.

Sajmona obuze ludački poriv da je kazni što je naslutila njegov najveći strah

Kolin je imao naviku da olako donosi sud na osnovu prvog utiska ili jednog jedinog postupka. Nikad nije razumeo neizmernu promenljivost ljudske prirode, niti prihvatao da se iza svakog neupadljivog lica krije jedinstveno i burno prostranstvo

Ima izvesne hrabrosti u odbijanju da se prikrije životinja koja čuči u vama.

Najteže je i najveličanstvenije biti svoj

Iskrenost je za Debelog bila njegov adut, njegovo oružje i odbrambeni sistem. Ljudi se uvek uplaše kada vide da ste iskreni, to ih zapanjuje. Drugi su se pak, kao što je Debeli takođe otkrio, zaglibili u stid i pretvaranje, živeći u strahu da njihove istine slučajno ne procure. No Debelog je najviše privlačila upravo ta sirovost, sve ono što je ružno ali iskreno, sve te prljave stvari zbog kojih su se ljudi poput njegovog oca osećali poniženo i prezreno.

Sajmon je gajio gotovo detinju veru da je svet samo pozornica za njegovu ličnu dramu;

Krasila ju je klasična ženska lepota sa sitnim odstupanjima – spoj čiji je ishod bila zadivljujuća harmonija.

Ponekad je dovoljno samo malo zdravog razuma.

– Što je naziv koji ljudi obično daju svojim predrasudama

ali ta kratka kosa kao u dečaka i stabilne ravne cipele bez sumnje su ukazivale na izvesna duboka uverenja.

ali ono malo što bi izostavio bilo je i te kako važno, odnosilo se na gotovo čitav njegov unutrašnji život.

Mnogi od njih behu lišeni bilo kakvih moralnih vrednosti; rutinski su lagali, varali i kršili pravila, a ipak, kada ih nepravedno optuže, bezgranično bi se i iskreno razgnevili.