Upražnjeno mesto

Ali Parminder je svoje neisplakane suze čuvala duboko u sebi, gde su, čini se, prolazile kroz nekakav alhemijski peobražaj, vraćajući se u spoljašnji svet u vidu vulkanskih izliva gneva, čije su erupcije s vremena na vreme prouzrokovala njena deca i recepcionerke na poslu.

Ali ko bi mogao da podnese da zna koje su zvezde već mrtve, pomisli, trepćući ka noćnom nebu; da li bi iko mogao da podnese da sazna da su se sve ugasile

Rut je čeznula da sazna više, ali njima dvema je zajedničko bilo uzajamno divljenje zbog uljudne rezervisanosti, ponosno održavanje neukaljane fasade pred ostatkom sveta.

Trenutne simpatije između Širli i Rut počivale su na obostranom prepoznavanju sličnosti: žena čiji je najveći uspeh to što je zadobila i očuvala naklonost svog supruga.

Njihovo druženje bilo je još prijatnije jer je bilo začinjeno osećajem nadmoćnosti, budući da su potajno sažaljevale jedna drugu zbog izbora muža.

Iz dugogodišnjeg iskustva je znala da se Kolinu ne treba suprotstavljati u prvom naletu entuzijazma, jer biste tako samo očvrsnuli njegovu rešenost da istraje.

Nikad nije razumeo neizmernu promenljivost ljudske prirode, niti prihvatao da se iza svakog neupadljivog lica krije jedinstveno i burno prostranstvo, baš kao što je slučaj i s njim.

Ljudi se uvek uplaše kada vide da ste iskreni, to ih zapanjuje.

Tada je razmišljao o pravdi, onakvoj kakvu je iskusio: o ocu kao o paganskom božanstvu, o majci kao vrhovnoj sveštenici njegovog kulta, koja pokušava da tumači i dela u njegovo ime, uglavnom neuspešno, a ipak ne odustajući, uprkos svim dokazima da u dubini njenog božanstva ne počivaju velikodušnost i mudrost.

– Kolin se uspešno bori s velikom odgovornošću na svom poslu – reče Parminder.

Ljudi se uvek uplaše kada vide da ste iskreni, to ih zapanjuje. Drugi su se pak, kao što je Debeli takođe otkrio, zaglibili u stid i pretvaranje, živeći u strahu da njihove istine slučajno ne procure.

Sajmon je gajio gotovo detinju veru da je svet samo pozornica za njegovu ličnu dramu; da mu se sudbina smeši s nebesa, šaljući mu nagoveštaje i znake, te nije mogao da odoli osećaju da je upravo dobio jedan takav znak, nebeski mig.

A na samom kraju Crkvene aleje, Parminder Džavanda prebaci kaput preko spavaćice i popi jutarnju kafu u bašti iza kuće. Izložena svežim jutarnjim sunčevim zracima na drvenoj klupi, shvati da se sprema divan dan, ali je imala osećaj da joj je nešto zakrčilo put između očiju i srca. To teško breme u njenim grudima umrtvljivalo je sve oko nje.

U „Kovačevoj kući”, nekoliko kilometara izvan Pagforda, Gavin Hjuz se sapunao ispod vrelog tuša i pitao zašto nikada nije bio hrabar kao drugi muškarci, i kako oni uspevaju da načine pravi izbor u gotovo beskrajnom nizu mogućnosti. U njemu je gorela čežnja za životom koji je gledao u prolazu, a nikad ga nije iskusio, no ipak se bojao. Izbor je opasna stvar: kad jednom nešto izaberete, morate se odreći svih drugih mogućnosti.

Iako je znao da će se tako osećati, to mu nije umanjivalo muke, kao što, kad vidite da voz ide pravo na vas, znate da to neće oslabiti udarac; Kolin je dvostruko patio: najpre iščekujući patnju, a zatim i kad ona nastupi.

Trenutne simpatije između Širli i Rut počivale su na obostranom prepoznavanju sličnosti: žena čiji je najveći uspeh to što je zadobila i očuvala naklonost svog supruga.

Ljudi se uvek uplaše kada vide da ste iskreni, to ih zapanjuje.

Život čini dan i noć sve kraćim.

Sajmona obuze ludački poriv da je kazni što je naslutila njegov najveći strah

Kolin je imao naviku da olako donosi sud na osnovu prvog utiska ili jednog jedinog postupka. Nikad nije razumeo neizmernu promenljivost ljudske prirode, niti prihvatao da se iza svakog neupadljivog lica krije jedinstveno i burno prostranstvo