Odabrane drame

Proleće stiže! Snezi se tope!

Mrtvaci tonu u san svoj!

A što još nije mrtvo, opet

Sprema se na nov pohod, u boj.

Mrzeh ga danju, al’ noću –

Volela sam ga tad!

Dobroj zemlji nisu potrebne vrline, svi tamo mogu biti sasvim prosečni, osrednje pameti, pa, ako hoćete, i kukavice.

Uopšte, kad god negde ima tako velikih vrlina, znači da tu nešto nije u redu.

MAJKA HRABROST (seda da očerupa kopuna): Kakvo li će samo lice napraviti kad me ugleda. On je moj hrabri i pametni sin. Imam još jednog, priglupastog, ali je čestit. Kćerka nije ništa. Ali bar ne govori, i to je nešto.

Ako hoćete da vidite samo ono što ima smisla, onda idite u pisoar.

POLI: Za maharadžu od Pešavara bi verovatno bio. Za tako velikog čoveka kao što ste vi možda bi bio mali.

Naravno, svako može da ima svoje mišljenje. Jedno mišljenje, šta mi je pa i to? Čovek može mirno da ima dva ili tri različita mišljenja.

PRVO FINALE ZA TRI GROŠA

O neizvesnosti ljudske sudbine

POLI:

To što želim, je l’ to zlo?

Jednom tek u tužnom veku

Da se predam sva čoveku –

Zar previsok cilj je to?

PIČEM (s Biblijom u ruci):

Na ovom svetu pravo je čoveka

Da bude srećan – kratak mu je vek,

Pa nek uživa u radosti, neka

Dobije hleba, a ne kamen tek.

Sreća je pravo svakoga čoveka.

No da l’ se ikad dosad čulo – je li? –

Da neko dobi svoje pravo? – Ne!

Svi bi bar jednom pravdu za se hteli,

Ali ne daju to prilike zle.

GOSPOĐA PIČEM:

Sve ti dobro želim ja

I dala bih sve, sirota,

Da šta imaš od života –

Majci to je sreća sva.

PIČEM:

Ko ne bi hteo biti dobar, fin?

Davati svoje bednom, što da ne?

Kad svi su dobri, stić’ će Božji sin,

I sjaj će njegov ozariti sve.

Ko ne bi hteo biti dobar, fin?

Avaj, na svetu, jadnu i ubogu,

Čovek je zao, i beda nas tre.

Ko ne bi bio za mir i za slogu?

Ali ne daju to prilike zle.

POLI i GOSPOĐA PIČEM.

Avaj, tu je u pravu on:

Svet je loš, čovek zlu je sklon.

PIČEM:

Da, u pravu sam, avaj, tu:

Svet je loš, čovek sklon je zlu.

Ali prilike za to daj!

Jest, ali prilike ne daju to!

Premda si mio bratu svom,

Bude l’ zbog tebe tesan dom,

Učiniće ti grdno zlo.

Ko ne bi bio veran, ko?

Ženi su drag, al’ biće lom

Dođeš li s druge domu svom,

Učiniće ti grdno zlo.

Ko ne bi bio zahvalan, ko?

Premda si mio detetu svom,

Kad budeš gadan, star i hrom,

Učiniće ti grdno zlo.

Ko ne bi bio human, ko?

POLI i GOSPOĐA PIČEM:

Da, to je prava šteta,

Takva je sudba kleta.

Svet je loš, čovek zlu je sklon,

Avaj, tu je u pravu on.

PIČEM:

Da, u pravu sam, avaj, tu,

Svet je loš, čovek sklon je zlu.

Svi bismo bili dobri, zar ne,

Ali ne daju to prilike zle.

SVE TROJE:

I svet će, tako, ostati loš,

Život ne vredi ni pišljiv groš.

PIČEM:

Svet je loš, čovek sklon je zlu,

Avaj, u pravu ja sam tu.

SVE TROJE:

Da, to je prava šteta,

Takva je sudba kleta.

I svet će, tako, ostati loš,

I stog ne vredi ni pišljiv groš.

GOSPOĐA PIČEM: Udala se? Prvo je nakitiš straga i spreda haljinama, i šeširima, i rukavicama i suncobranima, i kad te iskošta koliko jedrenjak, sama se strmekne na đubrište kao truo krastavac. Jesi li se stvarno udala?