uk
Григір Тютюнник

Три зозулі з поклоном

Obavesti me kada knjiga bude dodata
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
  • Korowkaje citiralaпре 2 месеца
    ще думаю: "Чому вони не одружилися, так одне одного чуючи?" "Тоді не було б тебе – шумить велика "татова" сосна".
  • Korowkaje citiralaпре 2 месеца
    Очі мамині сухі, голос ані здригнеться, і я чую за ним: спогади її не щемлять їй і не болять — вони закам'яніли.
  • Korowkaje citiralaпре 2 месеца
    — Хтозна, сину. Серце в усіх людей неоднакове. В неї таке, бач, а в мене таке..
  • Korowkaje citiralaпре 2 месеца
    Вона стоїть без хустки, сива, пишноволоса — колись її волосся сяяло проти сонця золотим, тепер не сяє. Видно, думаю собі, волосся умирає раніше, ніж людина...
  • Korowkaje citiralaпре 2 месеца
    Вона стоїть без хустки, сива, пишноволоса — колись її волосся сяяло проти сонця золотим, тепер не сяє. Видно, думаю собі, волосся умирає раніше, ніж людина...
  • sgryn18je citiraoпре 3 године
    Обіймаю тебе і несу на руках колиску з сином, доки й житиму... ”
  • sgryn18je citiraoпре 3 године
    Навіщо ж людину мучити, як вона й так мучиться?
  • sgryn18je citiraoпре 3 године
    спогади її не щемлять їй і не болять — вони закам'яніли.
  • sgryn18je citiraoпре 3 године
    Вона за тата набагато, молодша була. Йому тридцять три, а їй дев'ятнадцять.
  • sgryn18je citiraoпре 3 године
    Вона щораз перша вгадувала, коли тато обізветься.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)